Ženski pokret

зивало много смисла и љубави за наше старине. Отуда смо изгубили и пустили да их време и непажња униште и оно мало старина, које су нам иза османлиске најезде остале. Пожурили смо ce из наших кућа што пре да избацимо некадашњи намештај наших баба и прабаба, састављен из лепих тканина наших, ћилимова и везова, радова y старинском дрворезу, меких софа, миндерлука и угодних јастука, a заменили их оним ружним, јевтиним салонским гарнитурама, које су нам криве не само зато, што су нам отерале иа таван наше старо и лепо, већ и зато што су ружне, ординарне, непрактичне, без и мало стила и лепих линија, облигатно састављене из шест плишаних фотела, канабета, жалот астала и консола. Наше лепе калајлије, ибрике, бакрачиће, ђугуме за воду, y место да смо их унели као декорацију y собу, кад нам већ више нису ваљали за кујну, избацили смо такође, дали смо их буд зашто телалима, испод цене сирова бакра, a на место њих унели смо као декорацију гипсане тањире, базарске вазе и грамофоне. И из наших башта избацили смо цвеће које су волеле и садиле наше бабе. Лепо, једноставно и миришљаво цвеће њихово као што су босиљак и крин, шебој и шимшир, зеленкаду и драгољуб, божур и кадифицу, рузмарин и невен. Протерали смо их и на место њих хоћемо да донесемо кризантеме, жуте руже и орхидеје, које не знамо joш да негујемо, a ни једну једину алејицу нисмо оставили цвећу наших старих, да нам мирише и да нас на њихова времена ceћa. При нашим седељкама не служимо никад више татлије, гурабије, крушкице и добру заливену слатку питу. На њихово место дошли су сандвичи, плумкеки, кремови. Оних првих једва ce и сећамо, a наша деца нeће ни знати какве су биле наше посластице. Од наших башта хтели смо да створимо паркове и енглеске вртове. Нисмо знали то да урадимо и нисмо имали довољно новаца зато, a нисмо више хтели да мећемо османлуке с дивним дренком и сеновите орахе, те су голе, пече нас сунце y њима и без сваке су дражи. О обичајима да и не говоримо. Сем славе, која ce, хвала Богу, и ако нешто измешена, ипак доста одржала свуда, друге обичаје свакодневно губимо, упрошћујемо, комплицирамо, модернизирамо и на путу смо да их за једну или две деценије потпуно изгубимо.

242

Женски Покрст

6