Ženski pokret

Приредила je три изложбе женских ручних радова, две изложбе слика и изложбу словеначких народних чипака. О краљевој свадби y Клубу ce хранило око педесет жена, делегата разних друштава из целе земље. A приликом посете Сокола из Јужне Србије храну су примала 120 лица. Још један део Управиног рада y овој години, за који Управа мисли да je такође важан, јесте долажење y додир са феминискињама које су посетиле Београд. Међу њима била je Францускиња г-ђа Симон, председница феминистичке организације y Паризу. Затим председница Друштва Нових Жена из Букурешта г-ђа Куку, г-ђа Ђини Алесандрис из Рима. Све ове госпође, на наше велико чуђење (јер Управа није била много задовољна резултатима свога рада) изненађене су врло интенсивним радом нашег Друштва, и његовим, како оне веле, за кратко време стеченим успехом. Г-ђа Симон нам je казала да оне y Паризу немају листа, немају клуба, немају овај начин за оспособљавање за рад женског света, који води потпуној и правој независности жене. Г-ђа Куку председница Румунских Нових Жена била je не само изненађена, него просто задивљена, како je то сама казала. Она je однела табаке исписане, које je већ и штампала y једном румунском листу, о раду нашег Покрета. На крају Друштво овог пута може да забележи много већи број пријатеља који су га материјално и саветима потпомагали да истраје y своме раду.

Вера Јовановић

Извештај Секције Домаћичких Течајева за сеоске домаћице

Пре него што пређем на излагање рада ове Секције хоћу да кажем о узроцима који су нагнали Женски Покрет да организује ову врсту течајева. Чује ce да многи замерају нашем друштву што ce je бацило и на ову врсту рада, сматрајући да ово y његов делокруг не спада. На први поглед изгледа да je тако. Јер, Женски Покрет je иставио као свој циљ: сва права жени која има и други члан друштвене заједнице —мушкарац. Значи циљ му je: жена као пуноправно, слободно, независно људско биће. Женски Покрет сматра да ћe жена слободна и независна постати тек онда, када својим савесним трудом буде стицала издржавање за свој живот када буде себе осетила као правог радног чиниоца друштвеног. Отуда je друштво сматрало да му je једно од најјачих срестава за по-

280

Женски Покрет