Ženski pokret

је био младић жуто-кљунац и пре него што уђе у кујну рече некоме напољу са смехом: добро вече. Мама га упита зар познаје ту девојку, а он одговори: Не познајем је, али она ме је прва поздравила. Кад се она смеје, што не бих и ја? Мајка састави обрве насред чела. И отада још више поче да је не трпи. Никога није било у дворишту. Ја седим са ногама у трави и с погледом на облацима. Она иде и носи на лепом тањиру пуно зрелих свежих смокава. Застаде и даде ми неколико. Боже, што би смо се ми могле волети само кад се мајка не би правила тако важна. Откуда вам такве смокве? Ја то нисам никад јела.. Само суве. Добила сам од чике. Хоћете ли још? Не, хвала. Је ли вам богат чика? Јесте. — Много? Много. Ви ништа не радите; сигурно вам чика купује и све те свилене блузе. Јесте. Јао, што ме је било жао кад сте ону исекли. Тако је била лепа. Боље да сте је некоме дали. Ја је не бих смела узети,, али госпођица Драга би се радовала. Она се смејала. Изиђе моја мати и строгим гласом ме позва унутра. А тамо ми после благо рече: Кад се ја с неким не разговарам, онда ни моје дете не треба да се разговара. Ваљда сам ја паметнија и знам шта радим. Покушах да јој испричам како она има доброга богатога чику, но она ме пресече и заповеди да ћутим. Све ми се чинило да они ту нешто не схватају. Сви они из наше куће који су толико ценили богатство као да нису веровали у тога богатога чику. Међутим само да је хтела мама да ме саслуша... То је несумњиво. После неколико дана, враћајући се после подне из школе, приметим да сам изгубила грош што ми је сестра дала да јој купим црни конац. Читав капитал. Препаднем се и вратим с е

372

Женски Покрст