Ženski pokret

1 — А зашто ти њега поздрављаш? Познајем се с њим. Не бојиш се да се компромитујеш ? Чујеш, ти си ограничена. Реч по реч, па се посвађасмо. И отада још не говоримо. Настаде ћутање. Најзад Јелица прште у смех и рече цитирајући. „Чујеш, ти си заиста ограничена!“ Али не толико што си се онда посвађала с њим, него што се до сад још ниси помирила. Тако красан човек, могле бисмо се забављати. И што је главно додаде она друга која га је сретала он је на тако великом положају, има веза, могао би те протежирати да напредујеш у служби. И седиш у овој развалини, а он би ти можда и у томе могао помоћи. Домаћица саже главу. Да, мислила сам о свему томе. Онда хајде брзо помири се, па нам приреди један „жур“. Али како да се помирим? Напиши му писмо. Кажи да нема смисла да још не гoворите због оне ситнице од пре десет година. Реци му да га и сувише волиш да би гa могла изгубити за увек и да га сувише поштујеш да се не би могла надати да ћe твој драги рођак доћи да му се извиниш за увреду коју си му нанела тако давно, док си још била тако смешна незналица и док си тако мало познавала праву вредност људи. Све се девојке засмејаше, а Десанка рече одлучно: Покушаћу.

Милица Јанковић.

ЈЕДНА ЗА МНОГЕ

29 новембар. Данас сам на свом бесмисленом тумарању по предграђу срела једну, сироту грбаву девојку, није просила, али је подигла очи к мени, без наде, молећиво и болно. Чинило ми се као да ме зове у помоћ у својој невољи. Дадох јој сав новац што сам имала код себе. Она рече: „Бог нека вам плати“ својим детињим гласом тихо и тужно. И тада се у мени јави дубоко, право сажаљење и нешто као нежност према овом сиротом богаљастом створењу. Ја се сагнух и погладих нежно њену косу. Грбаво девојче поче снажно јецати. И љубљаше моје руке тако побожно... с великим изливом захвалности. То је био блесак cpeћe у њеном животу без љубави.

380

Женски Покрет