Ženski pokret

раних свију оргија унесрећи браком неко младо невино биће или што је хиљаду пута за веће презирање и даље тера у чулност и неверство. Док се младе девојке имућних кругова васпитавају у домаћој атмосфери брижљиво штићене и чуване. Слепо и не познавајући иду оне у сусрет своме животном определењу. На жалост још је у најширим слојевима раширена заблуда да физичка младост девојке мора да иде упоредо са потпуним незнањем природних појава у животу. Свака погрешка жигоше се злочином. Тако мало спремљене за своју будућност нађу се на једанпут девојке у кругу дужности и одговорности и са врло мало срећних изузетака осете се једног дана преварене и обмануте... И тако се убијају у жене најлепша, најчистија, најплеменитија осећања. Она нема ону сјајну независност од своје мајке природе као мушкарац. Ако је племенита и добра болује дуго од свога првог разочарења. А ако у себи носи клицу ка рђавоме, утоне у зло. И тако васпитава она своје синове за блато и тако чува она невиност својих кћери у уска четири зида не из етичког уверења ох не! него што цела ова невиност мами купце и диже цену. То је пут који лагано, сигурно води ужасном паду. То нису претеривања, јер их збиља потврђује свакога дана и свакога часа. Добри портрети појављују се увек нешто карикирани. Преводи Нада Јовановић.

Vera,

СА УСКИХ СТАЗА, ПЕРГАМЕНТИ 1 )

Тако, кад пролетњи сутон залепрша, отворим Лирику Итаке и помућене жеље стапам: Да понесеш од мене само тугу и свилу белу и мирис благ... Или када ме до несвести занесе широки ритам живота, до граница када се трзам од њега плашећи се кобног краја, и пре почетка да гa имам, сливам своје немоћи у ведре песме насмејаног младићског веровања Растка Петровића. Или када ме као сусрет топлих очију раздрага бескрвну, .летњи светао дан, да бих разлила себе кроз лепоту громке радости шапућем, и то ћy за вечна:

1) Обе збирке у примерном издању С. Б. Цвијановића. Београд. Прва из 1920; друга почетком 1923.

382

Женски Покрст