Ženski pokret

укине. Ми хоћемо од проститутке да створимо жену ! Да y њој пробудимо понос и угажену жељу за оним што je добро, честито и узвишено, Досадашња борба људи против проституције била je управљена једино против венерични болести, које долазе (незнам због чега се,то мисли) баш од оне професионалне проституције, која треба да je под полициским надзором, да има књижицу и да ce редовно подвргава лекарском прегледу. Кад погледамо статистике проституције великих вароши, ми видимо, да свугде много више има тајне проституције т. ј. оне која не стоји под полицијским надзором, која нема санитетске књижице и која ce не подвргава редовном лекарском прегледу. Пре рата je само y Берлину било 60.000 проститутки од којих je само 4000 било пријављених. Према томе ми видимо, да ce све строге мере полиције изигравају и то баш зато што их ce проститутке боје, што ce тим мерама осећају гоњене, понижене и малтретиране. С тога најопасније проститутке и обављају свој посао y тајности, брижљиво скривају своје евентуално оболење распростирући га езв даље и даље... Статистика нам јасно показује, да проституција никада није боље цветала, нити je икада било више венеричних болести но од када полиција „ревносно“ гања и врши притисак на све посрнуле и оболеле жене и девојке. Није довољно наметнути обавезу лечења само неколико стотина проститутки на које полиција „мотри“. Да би резултати били од истинске користи, ову би обавезу требало проширити на богате и сироте, младе и старе, људе и жене, на оне који станују по раскошним палатама и убогим страћарама a не само на један известан број жена. Проститутку треба прво учинити равноправним грађанином, који има сва права као и сваки други венерично оболели грађанин. Треба јој омогућити бесплатно лечење. Кад проститутка јавна или тајна или ма која друга венерично оболела жена и девојка зна да ce има обратити лекару само y интересу свога здравља, кад je уверена, да јој je поред бесплатног лечења зајемчена дискреција пред влашћу, сродницима и пријатељима, да не треба да страхује од затвора, презирања и робовања, онда ћe ce она и сама подвргнути лечењу без икаквих принудних мера, као што би то учинила код других заразних болести, као што су : колера, дифтерија, шарлах, ујед бесног пса и др. Верујем, да би ce оваквом реформом проституције

416

Женски Покрет

9 и 10»