Ženski pokret

верујем да су наша гледишта такође и гледишта већине жена у нашој земљи, a нарочито данашњих мојих слушалаца. Феминистички покрет, т. ј. тежња жена да са мушкарцима деле сву бригу и сву одговорност за руковођење највеће друштвене заједнице државе постоји већ давно y целоме свету, али ce код нас y јакој мери oceћa тек после рата. У 25 земаља ова тежња je достигла своје потпуно задовољење жене су изједначене y правима и дужностима са мушкарцима a ми остали верујемо, да нећемо још дуго чекати да и наши правични захтеви буду задовољени. Али, како Су прилике: политичке, еиономске и социјалне саме допринеле да жене y свима земљама постану важни фактори y јавноме животу, није чудо што оне и тамо, где још немају никаквих политичких права, ипак врше знатан утицај на најважније политичке факторе, a нарочито на определење јавнога мњења. Тамо, где их још не видимо у редовима политичара, налазимо их готово свуда на другим местима: као васпитаче омладине, y свима друштвеним установама, међу новинарима, и т. д. једном речи свуда, одакле je њихов утицај на развитак друштвеног живота неминован. Томе учествовању жена y јавном животу дугујемо много, што држава све више и више добија облик једне велике породице, y којој сваки члан мора вршити своју дужност, која му припада по његовим урођеним и стеченим способностима. Као мати, која неуморно y својој породици чува тековину породичне заједнице, и бди да ce неправда не учини ни једном члану, свом нежношћу заштићујући најслабије своје дете, жена, ступајући y јаван живот, уноси y свој рад све те своје особине. И као што породична заједница не може постојати без сарадње мушкарца и жене, тако исто ни данашња држава не може достићи највиши степен свога културног уређења, докле год не буде руковођења заједничком снагом свих својих чланова, докле год y решавања свих друштвених проблема мушкарац и жена не буду уносили своја разнолика гледишта, докле год целокупна подела друштвенога рада не буде тако изведена, да према највишим принципима правде, сваком члану буде осигурано да врши дужност која му припада. Сваким даном констатујемо да ce између чланова једнога народа, као и између различитих народа, ствара све тешња и тешња мрежа заједничких интереса. Размене свакојаке врсте, материјалне, економске, интелектуалне и моралне, непрестано расту, и солидарност народа, која из тога проистиче, тако je те-

69 и 10

Мала Женска Антанта

421