Ženski pokret

жевнике као личности, сваки њихов књижевни рад, сваку реч изречену против њих и за њих. Јаче присталице, ватреније пропагаторе, одушевљеније борце Нови нису имали него y нама. Одкуд смо ми знали да постоје котерије као y политици и y поезији, одкуд смо ми знали да наши обожавани пропуштају кроз часописе све срачунато, све удешено, све с циљем личних зађевица и користи далеко од тога да проносе Нову Уметност. Ми смо мислили да уредници пуштају прилоге књижевне кад оцене прилог, a не кад процене личност; ми нисмо знали да ce песници погађају за хонораре трговачки, исто као и њихови издавачи; ми нисмо знали да их власници листова уцењују најбездушније. Ми смо мислили да ce Нови организују, да су јако везани љубављу, ми смо мислили да су они дубоко разумели, као радни народ, Марксову паролу: „Пролетери свију земаља уједините се!“, и да ce везују не за своју славу него за громку победу Нове Уметности. Ми смо мислили да они заједнички привређују. да покрену један велики, свој лист кроз који би манифестовали своје идеје, кроз који би показали шта je модерна уметност, како Нови осећају Нов Живот. Па тим да ce откину од срамног клањања свим противничким часописима и застарелим покретима. Одкуд смо ми знали да међу њима нема љубави него пријатељство према ситуацији, одкуд смо ми знали да цео њихов живот, сваки њихов гест, поздрав, реч, љубав, мисао, носи душу, основ буржоаског васпитања. Одкуд смо знали ! Г де нам je живот, где искуство, —да поверујемо, да убедимо себе горком исти ном : да нису оно што смо обожавали, да нису оно што смо ми сањали. Одкуд смо знали да су они они, против којих ce најбунтовније наша младост бунила. Из тог круга сањара пробудио ce и Бранимир Ћосић. На Католички Божић 1923.

Милица Koстић

ИЗ КЊИЖЕВОСТИ

Песме и Град ,

Песме и Град, песме Гвида Тартаља. Издање Раскрснице Београд 1923. Мирно, без претензија незапажано и интимно, како je пру-

452

Женски Покрет

9 и 10