Ženski pokret

људског друштва и старају се да за њега извојују сва права која треба да има тај будући члан људске заједнице. Они траже за њега права и траже да га заштите, јер су видели једну страшну слику; видели су како се у клици убијају хиљадама живота који још нису ни постали; видели су здравље како се лакомислено троши и уништава и како богаљи и заражени стварају богаље и слаботиње, унапред осуђене на пропаст или дуготрајно боловање. Видели су како невоља и људска предрасуда гони матере у злочин да убијају и остављају своју децу, а прави кривци остају некажњени. Видели су да људска себичност одваја матере од деце, лишава не само материне хране већ их у опште осуђује на смрт од глади. Видели су како због немања лекарске помоћи страшне заразе десеткују читава поколења деце, Видели су како деца сиромашних родитеља живе у бедним кровињарама или ћумезима по варошким периферијама у мраку, влази и свакој оскудици. Видели су како су стотине хиљада деце лишена сваког васпитања и школовања, видели су како улице а рђаво друштво трује младе душе и од њих ствара скитнице, блуднице и разбојнике... И доиста, дете је било увек најслабији члан људског друштва. Његова нејакост је физиолошка, природна и привремена нејакост. Уопште свако младунче је нејако, али људско младунче је највише беспомоћно од свих живих бића. Оно најспорије расте и најдуже се развија. Више од просечног века потребно је да достигне пуну снагу, док други живи створови то постигну за неколико недеља или месеци. Падају нам у очи две чињенице: врло споро рашћење и развиће детета у највиши степен развитка који је постигло људско друштво од свих живих бића на земљи. Најразвијенији човечји орган мозак, коме има да се благодари за огромне напретке које је човек постигао, потребно је да се лагано усавршава док не постигне своје пуно развиће. Детету је потребно осим материне хране и неге и за дуг низ година и родитељско васпитање и помоћ. И родитељске дужности код свих осталих створења врло се брзо свршавају, код човека то траје готово цео век. Али баш тој околности има да се захвали што је постала људска породица. Дете је управо било тај цемент, који је породицу учврстио. Оснивањем пак породице ударен је први темељ људској култури и цивилизацији. Јер у породици лежи корен човечанства (Paulsen). И

Женски Покрет