Ženski pokret

даје утисак девичанске нежности и прозрачности. Црнпураста, великих, енергичних устију и висока чела, окруженог црним коврчама, које јој падају по раменима, она даје пре утисак енергије него безазлености. Из њена два крупна црна светла ока, изразита и у радости и у болу, могла cs читати свака њена мисао. Чим проговори, засењује. Нико не може одолети чару њеног гласа, живости и суптилности њених речи. Велики је број удварача око ње, и она са симпатијама иде од једног до другог. Њени родитељи- желе да је удаду, али, пошто су протестанти, стављају као први услов да муж њихове кћери буде протестант а друго, да стално живи у Паризу. Како их. ту нема много, њихов избор се зауставља на барону де Стал-Холштајну, посланику шведског краља на француском двору. Пет година су вођени преговори око склапања те везе. Некер је морао, по скупе новце, да изради доживотно амбасадорско место у Паризу барону де Сталу, и тек онда му је дао кћер, не тражећи од ње пристанак. „Никада један брак из разума није био неразумније склопљен.“ Још девојком Жермена је говорила: „Жена не треба да има ишта своје, и треба да налази све своје уживање у ономе што воли.“ Муж за којим она чезне јесте „вођ јак и благ, чији поглед заповеда и преклиње, и који на коленима прима право да управља нашом судбином; то је пријатељ „истих година, поред којег треба да живите и да умрете; то је пријатељ чији су сви интереси у исти мах и ваши, чије су све наде заједничке с вашим, па чак и смрт.“ Ади снови осећајне и. занесене младе девојке нису cs испунили. Барон де Стал, већ зрео човек од тридесет седам година био је сушта противност својој двадесетогодишњој невести. Отмен, углађен, уздржан, веома површан, он није могао задовољити бујну,. експанзивну и дубоку душу Жерменину.. И после искрених покушаја и напора,, они нису могли наћи оне међусобне интимне везе, потпун споразум и неуздрмано пријатељство,. оно сродство душа и заједницу мисли и тежњи без којих не може бити cpeћe у браку. Наравно, Жермена постаје тога свесна тек поступно, у току година, после узастопних разочарења. Међутим,. после првих неспоразума, она покушава да заборави горчину у сјајном друштву које је окружује. Доиста, није било у Паризу сјајнијег и отменијег салона од оног који је млада г-ђа де Стал отворила у шведској амбасади одмах по својој удаји, три године пре значајне 1789 године када је букнула прва искра револуције. Последње го

Женски Покрет