Ženski pokret

везано за више несрећних случајева него доба проходања деце (дечји анђео хранитељ), Најчешћи су несрећни случајеви с оштрим и шиљатим предметима, с ватром и машином, са животињама, особито свињама, говедама, падањем у кречане, бунаре а честа су и тровања. Прве речи детиње и проговарање дочекује се у народу са радошћу и весељем. Отуда много предрасуда око тога да дете пре проговори. Не ваља дете љубити у уста да пре проговори. Ако дете не може да проговори кажу „има под језик“ и онда му жене секу бријачем жилу под језиком. Прве су речи детиње у нашем народу: мама, тата, дада, деда, баба и. т. д. У трећој години многа деца науче лепо да говоре. Тек с тим што је дете научило да хода, што је добило зубе и научило да говори, оно је постало мали човек. Оно разуме све што му се рекне. Народ не хита да оптерети децу каквим учењем, али гa врло рано употреби за рад и запосли. Прва школа детета из народа је природа. Дете посматра све промене у њој, прима их оком својим, разумева онолико колико може, . развија своју радозналост, а затим о свему пита. Са питањима дете прелази у другу школу, у породицу. Родитељи га поучавају одговарајући на питања док се на крају не изједначе у своме знању. Родитељи запосле дете врло рано и оно се тако рећи само учи у раду. Beћ од три године дете љуља бебу, донесе пелену, седи код колевке, пази на ватру, а женска деца преду, везу, помажу при прању кувању, и. т. д. До четврте године деца граде лутке и играју се с кучићима и мачићима, зими се грудвају, клизају и праве човека од снега. Сви без разлике лепим и љупким начином уче своју децу раду. Често мајка чак и моли своје дете да ово или оно уради. Најглавнији је посао паша. Мало дете иде с гускама, већа за већом стоком. Кад женско дете напуни пет година мати га почне учити женским радовима. Прво му даје мало вуне или кудеље да преде те да научи вретено окретати. Затим му дају игле и плетиво и мати учи девојчицу плести чарапе. Наш народ и сувише рано упућује децу на рад и мушку и женску, то раде највише из потребе за радном снагом. Од претеривања у раду, има много и несрећних случајева, или се остави детету да враћа стоку, те или стока оде у штету или дете страда. Или се остави дете да чува још мању децу, а оно не уме ни себе чувати, те се изгори или и кућу запали, те сви изгоре. Оваквих случајева има врло много забележених. Не треба пак мислити да сеоско дете не зна за игру. Истина за спортове

152

Женскн Покрет