Ženski pokret

се разбуди и почне плакати, мати га љуља и пева. Постоји велика збчика народних песама којима мати уљуљава и успављује своје дете. Кад дете спава мисле да онда расте, зато мајке воле да им дете дуго спава. Кад дете не може да спава мајка узме воде у уста пa том водом умије дете по очима а убрише гa својом кошуљом. Или потопе семе од мака у материно млеко па то дете попије и тим га истрљају. Постоји још многобројних „ваља се“ и „не ваља се“ по којима се мати из народа управља у одгајивању свога детета. Мати из народа је приметила да је и време кад детету ничу зуби врло критично за његово здравље. Да зна мати каква је детету мука кад му ничу зуби, преслицу би сломила па ватру ложила, те воду грејала и дете купала каже народ (Здр.). Понегде мајке измивају децу водом која је смлачена на пројином зрну и перу им том водом теме и вилице, те зуби брже никну „и проспу се као проја." (Здр.) Кад детету никне први зуб, трљају га сребрном паром да би му зуби били здрави и бели као сребро и тај новац остаје детету. Кад детету не никну зуби на време веле биће тврдоглаво. Исто је тако и време одбијања од сисе значајно за матер из народа. Дете сиса док му не почну зуби ницати. Чим мати затрудни са другим дететом, мати одбија своје дете, јер је велика грехота дати детету да доји туђе млеко и од тога ћe и оболети. Кад се дете одбија, посипље се сиса бибером да га пали. Ретко је мати која одбија дете без невоље, или ако није остала трудна. Мати груди маже и катраном, паприком ђубретом и. т. д. Одбијају већином у јесен кад има воћа. Деца која се рано одбијају зову се „недосисанчићи" и обично умру. Дете се одвоји од матере нарочито ноћу, док не заборави на сисање. Кад дете одбију, врло кратко време га хране други, кашиком у уста, а после му наспу јела у његово „чанче" и даду му кашику па једе само. Најчешће детету удробе у млеко или у чорбу а за време поста у пасуљ. За дете је ово од сада најжалосније доба. Мати излази на рад, а са дететом се нико не бави. Деца су ван колевке, без сисе и без оно мало неге што су дотле имала. Док дете још не прохода оно се носи али још много више држи у крилу и у наручју. Мало дете и не држе много на рукама. А кад гa мати држи пази да гa држи на левој руци. Трећи дан у трећем месецу меће се дете да стоји у сталац или у дубак, пошто је слабо само се мало придржи па извади. У народу ниједно доба није

ЈМатерина школа

151