Ženski pokret

Изложба женских ручних радова у Панчеву.

Изложба женских ручних радова у Панчеву. Првог дана ускрса отворила је Организација Учитељица у Панчеву изложбу великог значаја у присуству изасланика Мин. Tpгoвине г-ђе Бранке Милетићке и изасланика Мин. Просвете г. Светислава Радојчића. Ово јеод ослобођења прва културна манифестација, на којој се приказала народна уметност наших жена из свих крајева наше отаџбине. Изложба је имала радионички карактер. У ћилимарској радионици се прело и ткало. Истим смером били су изложени радови уметничке индустрије и сви радови интелигентних жена, које живе од игле, четкице и пера. Прва је банатска изложба, на којој смо видели бео вез, плетену чипку наше банаћанке, све тако савршено и лепо да се не чудимо, што су ови радови толико тражени. Стари банатски ћилимови изгледаху класично озбиљни према неброј шарених и неукусних, са ружама и другим мотивима погрешних тканина новијег доба. Овој беди жели стати на пут Ј. Познанова која води ћилимарску радионицу са жељом да препороди старе геометријске шаре наших лепих ћилимова. Штета, да поред ове радионице не видосмо покушаје за обнављање старог златовеза , који се на жалост губи; не стаће и тих неколико комада, које још северни Банат чува. За обнављање старинских техника у уметничким израдама видели смо лепих примера у збирци г-ђе Ј. Познанове. Желети је, да следујемо овој уметници. Поред банатских радова највише се задржала публика и код пиротских ћилимова. На први поглед се види, да су; непрекоран рад, изабране шаре, из школе Женског Друштва из Београда. Исто тако је и група Јужне Србије, чијим се радовима свако са дивљењем приближавао. Није се знало, да ли је техника рада чудновата. или је укус који очара. Не. Свако је осетио дах прошле величине, разумео је психу народа који плаче за Косовом и верује у будућност. Словеначке чипке, бисер словеначке народне уметности, биле су сваком миле и драге. Хрватске рукотворине као и далматинске биле су предмет општег дивљења. Велика штета, што је изложбу само интелигенција посетила, а ратарке, које су нам нашу народну уметност сачувале, нису дошле.

175

Беле шк е

175