Ženski pokret

Индијанаца „Pundito", или да цитирам Канта, Гетеа, Лока, Русоа, Фребела, Песталоција, Коменског и Вунда, ја претпостављам да изнесем неколико фрагмената из наше народне хигиене и педагогије. Изнећу неколико важних момената из детињег живота до школе у породици и показаћу како наша мати из народа схвата и врши своје дужности матере и васпитатељке. Почнимо с тим да се дете срећно родило, оно је у материном наручју на материним грудима. Прегледајмо како се врши дојење и исхрана детета. У народу нема случаја да мајка не доји, само ако је болесна или нема млека, или оде у варош доји гa друга жена „дојиља“. Док мајки не надође млеко, надоји гa и друга која жена из комшилука и она је „помајка“. До по године детету је храна материно млеко. Дете доје и по годину и две, да би дете било јаче, а и матере верују да неће остати у другом стању. Негде сиса дете и више година, тако је у Нишу био случај да је мати дојила до 12 година. Дете се доји три пут дању и три пут ноћу, а лети и више пута преко дан. Не ваља детету давати да сиса у постељи. Новорођенчету пре дојења спусте кап вина у уста да добро спава, нарочито у Ст. Србији. Негде дају детету на сиси и ракије да би добило сириште, да би могло јести и другу храну. Матере не скидају дете са сисе док оно не заспи, а каткад и дуже, доје га по целу ноћ, и дете се навикне да „дудла и у сну“. Мајке доје дете кадгод се заплаче, а ретко преповијају, извињава се са „плаче ми дете“ (Хр. Ј.) Мајке махом сисом умирују децу, а кад неће то мећу му ма какву другу сисаљку па чак и своје прсте у уста да гa само тиме заварају и позабаве. Временом се деца на то вечито сисање тако навикну да и сама то покушавају, па им је стално један део, ручице у устима. Наше мајке подојиће гдекада своје дете у самој колевци. Нарочито то чине ноћу. Дете лежи на узнак, а оне се нагну над колевком. Често гa у колевци и из руке хране. Дете у том положају залогај или гутљај теже прогута а често се и загрцне. Макар да мати доји и дуже времена своје дете, иза месец дана храни га и кркурузном кашом. Таквом се храном храни дете дуже времена, док не добије зубе да може јести и меса. После пола године мајка му сажваће хлеб, па му даје из својих уста. Затим му даје хлеб и учи га да умаче. Кад почне дете јести, дају му све оно што и одрасли једу: чорбе, пасуља а проја му кажу, најбоље прија. Најбоље му је оно што доји, јер му је то рекао Бог. Мати поји дете из уста, а доцније му купи ибрик или бокалче. Понегде мисле да се дете не може одхранити само

148

Женски Покрет

4 ;;