Ženski pokret

се опет не брину о њему, претпостављајући све друго душевном и телесном развијању своје деце. Трећи немају зато времена као радници, сељаци, који су по цео дан ван куће. Нарочито се одсуство матере од куће примети и осети код деце. Примете се одмах деца честитих родитеља, деца срећних, деца несрећних, деца добрих и слабих економских прилика, деца без родитеља, деца без мајке, деца без оца, деца са браћом и сестрама, и дете јединче. Дете је толико пластично и примљиво у својој души да све утиске домаћих прилика импрегнира у своје мало биће. Не треба бити велики психолог и педагог па према детету израчунати домаће прилике. Мати мора бити детету своме извор свега знања до школе. Мати треба да зна да никакво васпитање неће помоћи нездравом детету. Кад примимо да је потребно да дете буде на првом месту здраво, па да буде добро васпитано, онда напомињемо да се родитељи морају на првом месту бринути о здрављу дечјем. А за ово треба саме матере да су спремне. У школама се све учи само не о материнству. Међутим, и ако је васпитање врло растегљив појам, и ако педагогија и психологија нису још дале своју последњу реч у овоме питању, ипак је потребно да матере знају основе педагогије и психологије, а да и не говоримо да је хигиена подлога за успешно васпитање. Нека ми не замере млади родитељи а нарочито младе матере ако тврдим да немају ни појма о најобичнијим условима за здравље деце, да не познају потребе детињег организма, и да немају појма о васпитању деце. Њихова спрема за одгајивање и васпитање деце, нарочито за ово доба до школског, врло је недовољна. О овоме ће вам посведочити сви учитељи и лекари. Доцније васпитање иде напоредо са школом и родитељи васпитавају своју децу онако како су они васпитани. На велику срећу човечанства све се више увиђа потреба васпитања родитеља за родитељски и специално матера за матерински позив. Близу је време када ћемо и ми у нашој земљи поучавати девојчице после десет година у газдинству и материнству, и када ћемо имати свуда „школе за матере“ као што их већ има у Енглеској и Америци. Исто би морали организирати и хигиенско-педагошке курсеве за родитеље по целој нашој земљи. Место да наводим разне педагошке теорије, а морала бих почети са Платоном, Питагором, Аристотелом код Грка, или са Кинезима и њиховом књигом „породична драгоценост" у којој су још пре 500 године пре Христа оценили значај васпитања и исказали мисао: „да матере треба да почну васпитавати своју децу чим деца почну сисати“, или да наведем педагошку књигу старих

4

Материна школа

147