Ženski pokret

и повежу другим крајем повоја. Дете се при овоме не стеже много, али многи мисле да је дете чвршће кад се при повијању стеже. Мати гa онда прекрсти, повуче за нос, подоји и метне да спава. Најгорње пелене су од вуне изаткане. Пелене перу у истој води од купања. Пелене су различне према економском стању куће. Код богатијих се нарочито ткају, дугачке су један метар, памучне или ланене. Дете први пут повијају на земљи на оном месту где је кум стајао па ће бити мирно и напредно. До пола године детету се повијају и руке и ноге, а после се ручице остављају слободне. Обично се деца повијају до краја прве године. Кошуљицу први пут облаче детету после крштења. Она је од платна што му је кум донео. Дете одојче добије још и чарапице и капу, а хаљиницу добије тек кад почне да иде. Тек од пете године разликују одело за мушке и женске, панталонице и сукњицу а од 7 —8 године чакшире и гуњ. Кад прохода добије и кожух, појас, опанчиће, доламе. Гаће добије од 7—8 године. Многа деца пођу и у школу без гaћa. Кошуља је до земље дугачка. Виђа се деце која још ходају посве гола па и зими. Одело је већином народна рукотворина, међутим у новије време се све више замењује фабричним радом. На глави су деца носила за време турско и зими и лети фесић лако се могао опрати те је била практична капа. Сад носе више шубаре. Женској деци се још увек буше уши за минђуше, Децу прво опију зашећереним вином, замеђеном ракијом или баш и „чаурама". Сад да видимо где дете спава и колико? Дете спава у кориту, колевци или у дрвеном бешику. У постељу прво метну сена, ређе сламе, или стару хаљину и јастучић напуњен сламом. Покривају га вуненом поњавом или ћилимчетом. Сено врло ретко мењају и суше, нарочито зими. Простирка се ређе пере. Колевка је од дрвета примитивно грађена. Личи на ковчег, само јој дуже даске са стране стоје косо и нису добро спојене са оном на дну, да би имало где да одилази мокраћа. На обема дужим даскама је утврђен лук, који подиже покривач да не падне детету на уста. Бешик је у толико бољи од колевке што је подигнут на ногарима и што се може љуљати. Сами сељаци праве колевку од растовине, а бешик столари од чамовине. Колевку с дететом носе мајке на рад на поље и жетву. Мала деца се носе у љуљашци. То је вунена ткана поњавица која на све четири стране има по једну узицу. Узице пребаце на рамена и вежу на прсима. У овим се љуљашкама деца и љуљају, зато се веже за два дрвета. После рођења за 1 1 / 2 до 2 године дете лежи у колевци. Кад

150

Женскн Покрст

4