Ženski pokret

нија за мушке или за жене. Тек постепено, a нарочито тек последњих педесет година, успела je жена да више прибави важност својим животним захтевима и као жена и као човек. Жене су сазнале да je корен зла њихове потчињености y вековним предрасудама, па су тежиле да их ce ослободе. Оне су сада осећале потребу да ce духовно оснаже и да постану самостални, зрели људи. Оне знају, да je ово вековно служење користило само половини човечанства и желе да испуне своју пуну задаћу y развитку човечанства. С тога не верују више ни оне y судбину која одређује потчињеност женину. ПОТРЕБА ЕКОНОМСКОГ ОСЛОБОЂАВАЊА ЖЕНЕ Жене знају y исто време и то, да je ослобођење од досадашњих односа могућно само економским ослобођењем жене. Данашња жена није осетила економску потчињеност y браку само као велики терет, већ и као веома јаку сметњу на путу духовног ослобођења. Тврђење, да само економски самостална жена може постати равноправна другарица човекова, не означује никакво голо стварно гледиште. Историја доказује истинитосг чињенице, она показује пак, да je човек најпре изазвао зависност жене, да би господарио над женом, доцније je искоришћавао ову зависност опет против жене да би je одржао y својој власти. Стварно гледиште старатеља, a с тим и гледиште на правну и економску превласт није жена измислила; она je вековима патила услед ове чињенице, тек лагано je сазнала и хоће овај стварни корен свога изопаченог положаја да уклони на тај начин, што ћe да извојује сама себи исте економске погодбе живота. Историја женског покрета показује да су жене свесно наглашавале моменат економске самосталности, материјалне независности. Овај захтев je чињен много мање из материјалних разлога, како би то могло изгледати, већ пре свега из идеалних. Противници женског покрета кажу до душе врло лепо да je доказ великог недостатка y унутрашњем разумевању за брачни проблем ако хоће брак да ce реформира на тај начин, што ce жели најпре поправити материјалан и економски положај женин. О светињи брака говоре они, који немају никаква посла са економским моментима. При том они заборављају сасвим, ,да je жена морала баш због тога доспети y ову унутрашњу потчињеност, јер јој je спољашња наметнута развитком. За то ce и враћа пут ослобођења, уздизања жене опет преко економских момената.

5 и 6

Брачни проблсм

215