Ženski pokret

што не може да ce слаже. Кад би зацело било тако да стварни односи омогућавају свакој жени да остане y кући, онда би ипак унутрашњи нагон жене за економском самосталношћу понова дошао до изражаја. A сад велики део жена не може већ из чисто финансијских разлога ништа да учини да би остао y кући. Следећи примери цифара могу ово ближе расветлити. Године 1810 бројало je немачко царство 7,679.232 жене y доба изнад 15 година, које су биле или неудате, обудовљене, или разведене; удатих je било 11,621.685; било je дакле 1910 y немачком царству 19,300.917 жена изнад 15 година. Од њих je запослено било 9,500.000 жена, дакле 49 процената свих жена изнад 15 година. 1920 био je број запослених жена нарастао на 11,856.226. При том ce становништво било знатно смањило, од 64,925.993 y години 1910 на 62,637.115 (попис становништва од 8 октобра 1919.) Рачуна ли ce женско становништво при нађеном вишку жена на 32,000.000, што je вероватно одвећ одскочило, рачуна ли ce даље број женскиња испод 15 година на 30 проц. укупног женског становништва, онда излази, да je било 9,600.000 женскиња испод 15 година. Било je дакле y октобру 1919 укупно 22,400.000 жена изнад 15 година; од њих je било запослено 11,857.126, т.ј. 53 процента. При том међутим нису биле урачунате помоћнице y земљорадњи, трговини и промету. У земљорадњи je само износио њихов број y 1907 години 3,883.034, y трговини и промету 230.998. Ове помоћнице су већином брачне жене, чија сурадња, нарочито y пољопривреди, y ситном промету, y ситним трговачким пословима, y ситним индустријским обртима, треба исто тако да ce цени као рад човеков; нарочито je рад сељанке ненакнадив. Женска занатлијска радиност je била унапређивана јаким полетом индустрије y добу машина. И ако je жена већ y ранијим вековима била нагоњена економским односима на зараду ипак je ово била само мала предигра према развитку жениног рада какав ce показао y Немачкој почетком 19 века и 50 го дина раније y Енглеској са напредовањем капитализма фабрички рад je разрешио жену узаног домаћег круга. Умешност женских руку, њена јевтина радна снага дала je повода предузетницима да жене и шта више децу као „подесније" радне снаге предпоставе физичкој мушкој надмоћности. Послодавци, који нису могли за своје жене, за своје кругове често довољно да нагласе поклич о жени која припада

'5 и 6

Брачни проблем

217