Ženski pokret

svoju djecu, nego i onda kad voli samo njega. Uvijek se tu ipak nešto gradi i stvara. Žena je dakle odredjena svojom etikom ljubavi; ali ta siže dalje od njezinoga spola. I nije to ni nerazvijenost ni spiritualizacija spola.

Karla Dajčova

О НАСЛЕДСТВУ ПОРОДИЧНОГ ИМЕНА

Ha пољу феминистике ce некоји проблеми много обрађују, док ce некоји сасвим занемарују. Тако параграф грађанског закона по којем ce брачна деца називају увек по оцу изазива мало огорчење. Ово je један скроз и скроз неоправдан и неправедан закон. Омаловажење жене последица je великим делом баш те њене неправности y погледу употребе породичног имена. Родитељи поглавито зато жудно очекују сина и поклањају му више љубави и васпитања него кћери, јер оно води и расплођује име, одржава породицу. То важи особито код народа с тако изразитим племенским и родбинским осећајем као што смо ми. Док ce сада мушкарац, отац, сматра за главу породице, владало je y праисторијском добу право жене, матере или матримонијат. Однос између матере и деце није био наравно идентичан с односом, који данас влада између оца и деце, јер породица као и приватна својина, развили су ce тек за каснијих времена, али потомство je припадало матери. Избор y сексуалном опћену с једне a немогућности жене да услед генеративне преоптерећености корача упоредо са мужем на културном и економном пољу с друге стране, уништили су не само превласт жене над децом, него довеле су и њу y подчињеност мушкарца, Не спада y оквир ове расправе описивати цесту жениног сужањства, довољно je констатовати, да нам средњи век предаје породицу као институцију, где je жена без индивидуалног права на властно породично име, иметак, зараду али где je мушкарац отац, муж, син дужан, да je брани и храни, где je шта више он одговоран за њу. Током времена, особито од како je француска револуција прогласила принцип слободе, једнакости и братства за све људе, дакле и за жене, много што ce променуло y корист жене. То треба нарочито они да имају на уму, који сва потраживања жена проглашују за хипотезе. Пре сто година нису имале жене право на наследство непокретнине, a још сто година y назад долазила je зрела и стара жена после мужевље смрти под туторство синовљево. Оним генерацијама би

5 и 6

О наследству породичног имена

227