Ženski pokret

наши закони изгледали horribile dictu. (Изнимку су чиниле владарске куће, где су кћери y некојим случајевима наслеђивале државе али и породично име, Романов, Хабсбург и т. д.) Ако je дакле превласт мужевљева уопште, па и y погледу породичног имена, имала својих дубоких узрока, она ce y двадесетом столећу, где жена културних народа интелектуално ради, извршава право власништва, одхрањује децу, зарађује не да ни на какав начин оправдати. Beh равноправност y наслеђу приватне својине предпоставља и тражи равноправност и y наслеђу породичног имена, јер су ce ове две институције упоредо развиле. Једини аргуменат који би ce могао против равноправности жене са мушкарцем навести, je чињеница да жена не војује. Али и тај одпада, када ce узме y обзир, да као одмену жена рађа a и да за војништво неспособни мушкарци нису искључени наследства породичног имена. Особито за време светског рата су некоје жене под најтежим погодбама чиниле чудеса за своју породицу, такода je споменута неправност просто скандал. Некоје феминисткиње и феминисти, међу њима и познати физиолог Огист Форел, пропагирају наслеђивање породичног имена само y женском поколењу, што ce међутим ни то не би дало оправдати. Одлуку да ли ће ce деца назвати по очевом или материном породичном имену, требало би препустити родитељима, као што то треба да буде y погледу вере, народности и т. д. Муж респективе жена би својем имену додала оно свога супруга. У Америци je то одавно обичај. Породица, којој je син све и сва, нека расплођује своје име само y мушком покољењу. Али зашто да закон приморава томе породицу где су кћери интелектуално моћније или где синова уопште нема. Услед рата су многе заслужне породице остале без мушког потомка које би промену брачног закона y гope означеном смислу примиле зацело с највећим задовољством. Име je симбол особности, израз индивидуалног значаја. Гениални на жалост пре рата умрли Раул Вејнингер одрицао je жени, с обзиром на њену лабавост и индиферетност према неправности y наслеђу породичног имена, смисао за континуитет живота, за несмртност. И није имао тако неправо. Не војује ce само за хлеб, за материална добра него и за идеална. И ако није очекивати, да ће ce дотични параграфи грађанског законика брзо променути, оно je нужно бар побудити интерес ширих кругова и довести дотичан проблем y дискусију.

Др. Јулка Хлапец - Ђорђевић

228

Женски Покрет

5 и 6