Ženski pokret

ZAŠTITA ŽENE PROSTITUTKINJE 1 )

Na području grada Zagreba postojali su bordeli sve do oktobra 1922. Jedan od najvažnijih razloga, da ih je redarstvo dokinulo jeste, da se spreči eksploatisanje žena po bordelima. Prostitutke su u javnim kućama spavale u jednoj sobi, te ih je često bilo u takvoj spavaonici po 15 u većna, 4—5 u manjim bordelima, u sobama bes zraka i dovoljnog broja kreveta, tako da su često morale po dve spavati na jednom krevetu. Odlazeći iz javnih kuća, tužile su se prostitutke, da su dužne vlasnicima bordela za odela, te da hrana nije odgovarala njihovim potrebama, a bila je preskupa za onaj novae, koji su im vlasnici javnih kuća za nju zaradmavali. Pri odlasku one ne bi imale ni novaca, ni odela, a često puta ni putnoga troška. Pitanje zarade bilo je u ovdašnjim javnim kućama uredjeno tako, da je od ukupnog prihoda zapadalo vlasnika tri četvrtine, a prostitutku jedna četvrtina. Od ove 3/4 imao je vlasnik dužnost da daje prostitutki stan, hranu, svetlo i pranje rublja, dok je ona od svoje 1/4 pokrivala ostale potrebe, od kojih je najvažniji bio izdatak za odelo. Koristeći se ovisnošću prostitutkinje spram vlasnika bordela, uveli su oni običaj, da posreduju kod nabave odjevnih predmeta, pa su na taj način zadržavali i onu 1/4, koja je pripadala prostitutki, tako da ona ne samo da nije ništa dobivala, nego se još i zaduživala. Vlasnik bordela je dakle potpuno materialno eksploatisao te nesretne žene. A to se stanje pogoršalo, kad su ih počeli i fizički eksploatisati. Poslednjih godina, naročito posle prevrata, počeo je naime poset borbela rapidno rasti, usled silne navale stranaca u naše krajeve. Izrabivši ovaj momenat u svoju korist, silili su vlasnici bordela prostitutku na prekomemo spolno općenje i protiv njihove volje, samo da što više zarade, pa je to bio upravo atentat na njihovo zdravlje i život. Redarstvo je ustanovilo, da su se vlasnici bordela staii silno i nerazmerno obogaćivati, dok prostitutke u isto vreme sve vise

1) Zahvaljujuôi gospodinu Vasiljeviću, šefu кг. redarstvenog odseka u Zagrebu na ovako vernoj ilustraciji života prostitutki po javnim kućama, i na izlaganju novih pokušaja ćudorednog odseka u Zagrebu na suzbijanju prostitucije, uredništvo donosi ovaj članak u želji da ponovo pokrene pitanje kod svojih, naročito ženskih saradnika, o borbi protivu prostitucije i u čemu leži pravi uzrok njen. Naravno dodajući: da su se ženski saradnici ovoga lista, koji su do sada pisali o tome svi do jepnog jasno složili u istome uzroku.

240

Женски Покрет

5 и &