Ženski pokret
гледа како je „ноћ дубока, месечина иде, греје, удара y чело, главу, пали... Јован Скерлић je имао нарочите љубави за свој посао. Прилазио je сваком делу са симпатијом сродника, зато je и имао оног великог стрпљења да и код писца са безброј много мана нађе оно мало лепога и да гa истакне. Неки пут je само био неопростив према песницима клонулости и ништавила живота, зато што ce цела његова природа томе противила. Такав je он био према писцима декадентског правца код нас. И мада их je био мали број, ипак им je истакао главнога представника y Сими Пандуровићу, за кога je још као почетника казао да има талента. Скерлић je свестрано испитивао једно дело, уносио ce јако y њега, тумачио га са стране психолошке, естетске, социалне, мерио га са тежине идеје коју обрађује, зато je он и могао да донесе о појединим писцима тако много нових судова. Само поред таквог критичара ми можемо имати објективну критику, јер му неће никад, умаћи савршено светао књижевни пример без замерке, нити ћe, ма најмања књижевна вредност, пропасти и y множини погрешака и мана. За десет годнна свога рада Скерлић je израдио двадесет великих књига. Кад сам сад узела да поново прегледам његова дела да бих вам са што свежијим мислима о њему дошла, ја сам запањена, са неким страхопоштонањем посматрала огромну групу пред собом. Да вам кажем и најглавнију одлику његове Историје нове српске књижевности која вама од радова Скерлићевих прва долази y руке : Скерлићева Историје нове српске књижевности има врло подесну и до тада неузиману поделу књижевности код нас. Ta je подела по идејама, које су владале извесним добом и налазиле представнике y појединим писцима. На тај начин je Скерлић избацио до тада уобичајну филолошку поделу : поделу по језику којим ce y појединим периодима писало. Подела једне историје књижевности важнија je по идејама које и јесу битност и садржина књижевности, него ли по формалној, језичној страни која и сама мора увек да буде последица извесног идејног покрета. A онај особити део Скерлићеве снаге за којом данас много већи број жали, јесте његова велика тежња за народним јединством и схватање тога јединства. Скерлић, који je био пророк наро-
5 и 6
Јован Скерлић
265