Ženski pokret

Нови национализам je y ствари животни нагон једне за живот способне расе, самоодбрана једног снажног националног организма, манифестација неодвојивог права једног народа да живи својим животом и да буде господар своје судбине. Нови национализам значи веру y себе ослањање на своју сопствену снагу, „отказ свему сужањскому“ и y себи и око себе, поуздање y стару и вечну истину да у ствари слободе има ce само оно што ce узме“. Национализам самопоуздања и индивидуалног и националног напора могао би за своју девизу узети реч старога Лукијана Мушицког; „Тешко мени без мене!" И значајна чињеница je да нови нараштај поклања толику пажњу свом физичком и вољном васпитању, соколству и трезвености. Нови национализам je рационалан, реалистички и демократски. Најзад, a то je практички тако важно да би ce могло ставити на прво место — одлика je новога нараштаја што je дубље и доследније усвојио идеју народног јединства српско-хрватског ио што je био случај код ранијих нараштаја. Оно што je некада била једна тврдња филолога и историчара, платформа појединих политичких странака, више једна лепа жеља но жива стварност, код најмлађег нараштаја je аксиома од које све потиче, први члан његовог симбола вере. Остављајући на страну прошлост, верску подвојност, традиције и предрасуде, млади y свом реализму полазе од једне просте чињенице: да једанаест милиона људи говоре једним језиком и имају једну душу, и да никакав distinguo, филолошки, антрополошки, теолошки или политички, не може од једног направити двоје. У свим крајевима српско-хрватским одмладина ce oceћao као једна национална целина. Реч Србо-Хрват, за њу je, да ce послужимо изразима лингвнстике, јукст-апозиција a не композиција, не Србо-Хрват но Србохрват. У наведеном цитату они пишу: „српско-хрватској-словеначкој публици“. И то није само једна проста комбинација речи, но стварност. У млађем нараштају, нарочито y Далмацији, која je увек предњачила, има их доста који ce oceћajy исто тако Србима као и Хрватима, и обратно, исто тако и Хрватнма као и Србима, који неће и не могу да деле та два назива једног истог народа и који су пустили крилату реч: што бољи Србин, то бољи Хрват, и што бољи Хрват, то бољи Србин“. Покрет je захватио најјачи део и српске и хрватске омладине, он je већ дао не само апостоле но и мученике, чије жртве не могу никада бити некорисне. Исто онако као што je извесно да ниједан нараштај није y стању да уради онолико колико je сневао и сновао, исто тако јс извесно да ниједан напор не остаје без плода, да добро зрно ниче и на самом камену и да ce ниједан атом енергије не утроши без резултата. Човеково je ла врши своју дужност, без обзира xoћe ли својим очима видети плод својих напора и жртава. „Неуспех није грех“, рекао je један од хероја Француске Револуције, „организатор победа", Лазар Карно, неуспех није грех када je човек све учинио да заслужи победу. У данашњим данима где нам ce судбина одређује, као што нико није неопходан нико није излишан. И где би био крај једном народу y коме би сваки чинио не целу своју дужност, зашта ce xoће хероји, но само један део своје дужности, што могу чинити и обични људи!

5 и 6

Јован Скерлић

267