Ženski pokret

РЕОРГАНИЗАЦИЈА ЖЕНСКИХ ДРУШТАВА.

Кад je 1906 г. Женски Савез основан, постојао је већ један известан број женских друштава, која су се дотле сасвим независно једна од других развијала. Већи део тих друштава био је основан у једном времену, кад се није могло ни помислити на неку специализацију. Потреба је било много а друштава мало, тако да наша ранија друштва нису могла много бирати посао, који ћe радити. Полазећи од једне опште жеље, да свом народу што више помогну, она су се лаћала сваког оног посла, за који су мислила, да ће њиховој земљи моћи бити од користи, отварајућу са сваком новом потребом и једну нову секцију свога друштва. Имајући исте основне жеље, радећи у истој средини, и наша женска друштва су сасвим природно сличне потребе осећала и сличним акцијама на њих реагирала. Резултат тога је био, да скоро сва наша већа друштва имају сличне секције и више или мање сличним пословима се баве. Оснивањем Женског Савеза то се стање није ни у колико изменило. И сам Женски Савез схватио се као једно засебно друштво, које тежи да се у свим правцима развија. Иста тежња опажа се чак и код друштава са специјалним задацима, која су се после оснивања Женског Савеза основала. Тако на пр. Женски Покрет био је силом околности принуђен да свој програм схвати много пространије но што би његов специалан задатак изискивао. Поред културне и политичке секције то је друштво осећало потребу још и једне економске, хигијенске секције и уз то још курсева за хаљине, шешира итд. Та велика разгранатост посла, која је пре рата могла да значи напредак друштва, почиње сад после рата, да смета успешном

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

СВЕСКА 7 СЕПТЕМБАР ГОД. V (1924)