Ženski pokret

раду друштва. Данас је свака грана рада тако развијена, да се без стручне спреме, без концентрисане пажње и снаге, без свих потребих средстава, ни један рад не може више извести како ваља. Ако наша женска друштва желе да остану на висини свога задатка, морају и она поћи за духом времена, и помишљати још сад на једно рационалније и више систематско организовање свога рада. Прва реформа, коју би ваљало остварити, требала би бити једна прецизнија подела рада женских друштава, која би собом донела и њихову специализацију. Место да свако друштво ради све оне послове, за које мисли да би добро и корисно било да их ради, осуђујући само себе тим пространим програмом на један осредњи и дилетантски рад, требало би њихов рад тако организовати, да се свако друштво бави само једном врстом рада, али да тај рад у великом стилу потпуно и савршено изведе. Ако би свако женско друштво свој део рада потпуно и савршено израдило, и целокупан рад Женског Савеза био би савршено и беспрекорно урађен. Тиме би се с истом количином утрошене снаге, времена и новца, могло много више постићи, но што се данас постизава кад друштва раде без договора и општег плана, почињу исте радове с истом ограниченом снагом, с истом нестручном спремом и истим оскудним средствима. Да узмемо само један пример. Отварање домаћичких школа налази се на програму друштва „Кола Сестара" (чл. 5. под д), на програму „Друштва за Просвећивање Жене“, њиме се бави и „Женско Друштво“, и поред њега још и министарство Про свете. Зар не би било и веће уштеде у свему и бољих резултата, кад би се само једно друштво и то оно, које би се нарочито организовањем економног рада жена бавило, узело у своје руке и организовање домаћичких школа. Место овог конгломерата, који данашњи Женски Савез представља, имала би се створити једна органска целина, у којој би свако друштво представљало један орган, који би имао своју нарочиту функцију и чијим би се радом одржавала целина, оличена у Женском Савезу. Главни задатак Женског Савеза био би организовање рада српских, хрватских и словеначких жена, а свако друштво понаособ бавило би се организовањем једне нарочите гране рада. Н. пр. једно би друштво имало да организује економан рад наших жена, друго њихов културан, треће хуман, и т. д. Женски Савез би био главна централа, састављена из деле-

274

Женски Покрет