Ženski pokret
ћe ca што мање утрошеног времена, снаге и других средстава, што боље резултате остварити, а то се може постићи само у једном добро организованом и специализованом друштву. Само онда кад су друштва специализована може се извршити један рационалан распоред чланица према њиховој способности и спреми. Има врло мало тако савршених жена, које могу с успехом више разноврсних послова радити. Међутим свака жена, па ма колико њене способности изгледале скромне, може да буде употребљива и корисна у једном одређеном послу. Кад би се свакој жени дао онај посао, који најбоље одговара њеним склоностима и способностима, све би жене биле корисне и у свом послу савршене; нарочито, ако би неколико година радиле у једном добро организованом друштву увек на истом послу, оне би се могле, у том послу, тако усавршити да би временом могле заиста постати једна првокласна радна снага; 3.) Најпосле, има још нешто на шта ваља мислити при организовању једног друштва, а то је: развитак саме државе. Женска друштва представљају радне јединице једне државе, и стога се и њихов развитак мора управљати према развитку државе. Као што је већ познато, економна улога државе бива сваким даном све већа. Што држава буде морала узимати под своје окриље већи део друштвеног рада, она ћe све мањи део радова бити у могућности да сама уради. Хуго Стинес рекао је приликом једног интервјуа: „Ја само организујем а ништа не радим, посао се сам ради.“ Није далеко дан, кад ћe и држава морати рећи, да она само организује а сама ништа не израђује. Исти систем артикулисане концентрације, који смо изложили говорећи о организацији Женског Савеза, мораће се и у држави применити. Државна управа ће се вероватно временом свести само на једну централу, која ће решавати, шта ћe се радити и бирати оне којима ћe извршење тих радова поверити, остављајући им пуну слободу рада, и тражећи од њих да за резултате свога рада одговарају. Држава ће само управљати, а народ ћe сам радити. Тако је у осталом увек и било. Главна радна снага једног друштва су чланови а не управа. Разлика између модерне и старе европске државе биће у томе, што се у старој европској држави, држава бринула поглавито о организовању одбране и одржавању реда у земљи, а економан рад народа био је остављен иницијативи приватних лица, која су га према свом личном нахођењу и према свом личном интересу радила. Чак и онда кад су извесне државне послове у својој режији радила, она су више гледала
7
Реорганиззиија Женских Друштава
277