Ženski pokret
за целину, ако хоће да важи као равноправан члан друштва,. тек тада управо мора све више и више нестајати непродуктивног рада жениног у ситном домоводству. Жене се морају свагда oпoмињати тога, да њихова истинска равноправност њихово ослобођење од економских окова, може да дође тек са победом социјализације. Жена мора због себе саме, због свога карактера, због свога духовног развитка да тежи за тим, да заузме место у делокругу целине. Она мора да посвети целини један део своје снаге будући да је запослена каквим позивом. Својим позивом ћe жена прикупити ону количину животног искуства, које толико недостаје већини жена још и данас. Она ће добити поглед на поједине односе и преглед целине; она ћe учинити само да савлађује своју склоност према личном брбљању, ситницама и сплеткарењу, ако је њен дух заузет већим стварима. Да чујемо истиниту реч Ромена Ролана, који вели: „Жена слуша дотле, да је она једно болесно дете, док свој понос ставља у то, да буде такво дете. Чак једном одраслом треба непрестано да се понавља да ои није слободан тиме, што он то није више и што се предаје животињским инстинктима. Реците жени, да је она одговорна; да је господар свога тела и своје воље и она ћe то бити! Али како сте плашљиви, чувајте се добро, да то изговорите; јер је у вашем интересу, да она то не зна!.. Карактеристична је већ данас разлика између жене, која има какву професију и жене само домаћице. Прва има при данашњем организованом домаћем газдинству зацело много теже да пати, јер она треба да врши још неки позив. Па ипак ништа није очигледније од ове разлике. Живот жене у кући запослене разједа се вечитим ситним бригама, а то се испољава у целом њеном бићу, на њеном лицу, у коме се огледа њен живот. И на лицу домаћице, која има какву професију, огледају се бриге, али она савлађује те бриге; она зна, да има нечег вишег и узвишенијег од многих ситних брига о снабдевању средстава за прање и најјевтинијих материја. Она стоји изнад торокања својих сусетки. она нема времена за тричарије и оговарања; она зна да разликује главно од споредног. Она је морала то научити; како би иначе могла да оправда свој много тежи задатак! Ну жена мора пре свега да буде потпуно слободна ради свога мужа. Жена, која зависи од свога мужа, која посведневно мора рећи: „Он је мој хранилац; он ћe ми купити и нов шешир или нову хаљину," која се мора бојати мужа, ако разбије тањир, или шољу, која чак угађа мужу, његовим ћудима, његовим же-
8
Врачнн прпблем
315