Ženski pokret

O ПРОБЛЕМУ ЦЕЛИБАТА ЖЕНСКИХ ЧИНОВНИКА

У последње време множе се вести, да владе феминистичном покрету иначе наклоњених држава, као што су Ческословачка, Немачка, Аустрија и друге, намеравају у циљу штедње и одстрањења сувишног чиновништва завести целибат женских чиновника у државној служби. И ако се ти гласови морају узети за сада cum grano salis, факат je, да се свугде, после јаке благонаклоне опажа извесна аверија против јавног рада жена, особито удатих. Главни узрок је велика незапосленост и оптерећени државни буџет. Тако у Прагу банке не примају више женске силе; Беч озбиљно премишља на отпуштање удатих учитељица и т. д. Сам проблем је врло заплетен и има много pro и contra аргумената. Јер, ако је збиља у неким државама незапосленост дошла до тог степена да очеви породица не могу добити зараде, унаточ најлепших препорука, онда је зацело неправедно ако надлежна власт у једном случају дозвољава да јој грађани гладују, а у другом случају намешта мужа и жену, дакле даје двоструку зараду. То исто важи за приватна предузећа. С правом наглашују приврженици предлога целибата женских чиновника да жена у домаћинству лакше нађе посла него мушкарац, и пошто је њен јаван рад често мање цењен, а обично рђавије плаћен него мужевљев, жена је дужност да му препуста своје место. Против томе говоре важни аргументи као што је законом загарантована равноправност мужа и жене, слободна конкуренција и т. д. Остаје отворено питање, како дакле да се спасе држава од терета сувишног чиновништва, а да се не повреди принцип равноправности жене н мужа, који је код народа високе културе част целокупног модерног схватања живота и који је необорив. То ограничавање могло би се провести само на тај начин, што би се законодавним путем забранило истовремено постављање мужа и жене, т. ј. да при склапању брака један или други супруг мора напустити своју службу. Наравно само док рђаве новчане прилике то изискују и само у случајевима, где се тиче нарочито цењеног и изванредног рада као што је то н. пр. било код г-ђе и г. Кири, где би се иа сваки начин морала чинити изнимка. Да ли би се овај предлог имао тицати ранијих или тек од сада склопљених бракова то је детаљ, који не мења принципијелно решење овог тешког проблема. Коначни успех тога предлога био би врло сличан облигатном целибату женских чиновника, али не истоветан,

318

Женскн По^рст

g