Ženski pokret

да су сачували лепу успомену на време Koje су провели у нашој земљи пуној сунца и на симпатије које је побудило у нама оно трагично доба њихове историје. Срећом, благодарећи јунаштву своје деце препорођена Србија данас је велика држава која напредује гигантским корацима и постаје велики фактор напретка, рада и цивилизације. Али сада су времена друга. После ратног вихора појавила се једнодушна тежња ка миру. Победници и побеђени подједнако су патили у рату и поднели огромне жртве. Они сви признају да је рат непотребан и да је потпуно бесмислен. Сви народи без изузетка налазе се у једном бедном економском стању, а да не говорим о његовој последици: моралном паду. На свима женским конгресима ради се на миру. Шта спречава остварење те жеље? Спречава неповерење према својим суседима. Инстикат одбране на опрези је увек зато што oceћa да је код суседа будан инстикат освајања. Сваки жели мир, али под условом да му се његова територија не дира. Дакле прави непријатељ мира то су границе. Кад бисмо могли да замислимо општу границу за све југоисточне европске земље питање би било брзо решено. Учинимо сада један мали пут у земљу снова. Замислимо карту југо-источне европе како су је дали последњи уговори али обележимо само врло слабо границе које деле наше земље а подвуцимо границу која нас дели од остале Европе. "Сви наши народи, сједињени, чине једну Европу и хармоничну целину, као да сачињавају области једне државе. Па кад су то области, какве важности има да су једне веће, друге мање, или да је становништво измешано и не говори истим језиком и припада другој вери? Свуда се сада наилази на измешано космополитско становништво. Да бисмо живели на миру са суседима, потребно је само наћи облик кооперације који би се потпуно развијао. Нека народи блиски један другом даду знак. Остали ће поћи за њима. Сила прилика ће их натерати, а то ћe бити у њиховом и у општем интересу. Ја сам врло срећна да изјавим да идеја о балканској конфедерацији неће наићи на неодобравање. Сви шефови различитих партија сложни су на том питању. Прва етапа ка остварењу такве организације био би поштански савез између наших земаља са изједначеном тарифом пошта и телеграфа. Затим споразум између железничких савеза које би створио један заједнички општи савет који би на заједничкој бази уредио тарифу преноса. Доцније би дошла заједничка економска организација, заједничка пристаништа и царине, укидање пасоша и царине између наших земаља.

406

Женски Покрет

10