Ženski pokret
После једне интервале која је трајала до године 1860, долази једна плодна списатељка, Лујиза Песјакова, ученица песника Прешерна и Левстика, а за њом Павлина Пајкова. Важно је забележити да године 1864 једна Словенкиња штампа у новинама „ Novicah“ једно анонимно писмо, којим позива Песјакову да створи један женски словеначки лист. Као што се види жеља за листом јавила се доста рано, али се остварила тек тридесет година касније. Од тада све чешће и чешће јављају се песникиње и списатељке. Године 1884 Павлина Пајкова пише први пут о женском питању у листу „Kres“. После године 1890 почиње се осећати једна нова струја. Књижевнице као Надлишкова, Кведрова, Говекарјева, престају да буду преставнице романтизма у литератури и смело се упућују натуралистичким путем. Природно је да је ова нова књижевна струја пробудила међу Словенкињама још и других тенденција, чисто феминистичких. 1897 угледала је света „Словенкиња“ и благодарећи овоме листу, словеначка жена се први пут упознала са женским питањем. Од појаве песникиње Хаусманове до оснивања листа „Словенка“, словеначке жене и ако нису имале никакве своје организације, стално су приређивале разне забаве, чији су приходи били употребљавани на пропаганду и образовање народно, По библиотекама и читаоницама, које су у току дугих гoдина биле једина места и центри свега живота и народне културе Словенаца, појављују се жене као певачице, глумице, играчице. Жене из те епохе лаћале су се тога рада, јер је он био најко: риснији. Доцније, кад народност Словенаца не беше више тако угрожена, словеначке жене променише рад. Без сваке јe сумње да су биле под утицајем листа „Словенке", који је, према идејама онога доба, био сматран за револуционаран. Значајан писац и врло активан уредник „Словенке“, Марица Надлишкова Бартолова умела је да сакупи око себе знатан број жена списатељки и песникиња од вредности. Најзначајније међу њима су: песникиња и приповедач Марица Стрнадова, песникиње Вида Јерајева, Кристина Шулерјева, приповедач и феминисткиња Елвира Долинарјева и најзнатнија међу свима словеначким списатељкама, Зофка Кведер Деметровићева. После пет година живота „Словенка“ је престала излазити, али се не могу заборавити њене заслуге.
10
О словеначкој и Српској Жени
411