Ženski pokret, 15. 12. 1924., str. 27

Снаха одговара да је рука њихова Дамјана. Познаје је по бурми, јер је са њом на венчању била. Мајка поново узима руку, окреће је и преврће и тихо јој говори: „Моја руко, зелена јабуко, Гдје си расла гдје. л’ си устргнута! А расла си на криоцу моме, Устргнута на Косову равном." Даље мајка не могаде више. Срце јој препуче и паде мртва од туге за својих девет Југовића и десетог старог Југ Богдана, Једна друга дивна женска фигура је Косовка девојка. Она рано рани у недељу, пре изласка сунчева. Узима два златна кондира и у један меће хладне воде, а у други вина руменога. На плећима носи бела хлеба и одлази на бојиште косовско. Ту по крви преврће јунаке, умива их, кога живог нађе, причешћује вином црвенијем и залаже хлебом бијелијем. Ту наилази на кнежева млада барјактара, Орловића Павла, коме су одсечене десна рука и лева нога, а сва ребра поломљена. Кад јунак после неге коју му она указује долази к себи, пита је кога тражи тако млада по косовској крви, она му одговара да тражи три српске војводе, од којих јој је један вереник, други девер, а трећи кум Рањени јунак тад јој одговара: „Сестро драга, Косовко девојко, Видиш, душо, она копља бојна, Понајвиша а и понајгушћа: Онде ј, пала крвца од јунака, Та доброме коњу до стремена, До стремена и до узенђије, А јунаку до свилена паса, Онде су ти сва три погинула! Beћ ти иди двору бијеломе, Не крвави скута и рукава.” Девојка одлази своме двору и кука из гласа; , Јао, јадна, худе ти сам cpeћe ! Да се јадна за зелен бор ухватим, И он би се зелен осушио"! Трећа и последња фигура коју желим да вам прикажем из наше народне поезије, јесте фигура једне велике госпође српске, једне велике и праведне жене, Јевросиме, мајке Краљевића Марка, нашег највећег и најомиљенијег народног јунака. Она је супруга краља Вукашина Мрњачевића, који је зидао град Скадар на Бојани. После смрти нашег највећег владара, Цара Душана, престо

10

О Словеначкој и Српској Жени

417