Ženski pokret

Снаха одговара да је рука њихова Дамјана. Познаје је по бурми, јер је са њом на венчању била. Мајка поново узима руку, окреће је и преврће и тихо јој говори: „Моја руко, зелена јабуко, Гдје си расла гдје. л’ си устргнута! А расла си на криоцу моме, Устргнута на Косову равном." Даље мајка не могаде више. Срце јој препуче и паде мртва од туге за својих девет Југовића и десетог старог Југ Богдана, Једна друга дивна женска фигура је Косовка девојка. Она рано рани у недељу, пре изласка сунчева. Узима два златна кондира и у један меће хладне воде, а у други вина руменога. На плећима носи бела хлеба и одлази на бојиште косовско. Ту по крви преврће јунаке, умива их, кога живог нађе, причешћује вином црвенијем и залаже хлебом бијелијем. Ту наилази на кнежева млада барјактара, Орловића Павла, коме су одсечене десна рука и лева нога, а сва ребра поломљена. Кад јунак после неге коју му она указује долази к себи, пита је кога тражи тако млада по косовској крви, она му одговара да тражи три српске војводе, од којих јој је један вереник, други девер, а трећи кум Рањени јунак тад јој одговара: „Сестро драга, Косовко девојко, Видиш, душо, она копља бојна, Понајвиша а и понајгушћа: Онде ј, пала крвца од јунака, Та доброме коњу до стремена, До стремена и до узенђије, А јунаку до свилена паса, Онде су ти сва три погинула! Beћ ти иди двору бијеломе, Не крвави скута и рукава.” Девојка одлази своме двору и кука из гласа; , Јао, јадна, худе ти сам cpeћe ! Да се јадна за зелен бор ухватим, И он би се зелен осушио"! Трећа и последња фигура коју желим да вам прикажем из наше народне поезије, јесте фигура једне велике госпође српске, једне велике и праведне жене, Јевросиме, мајке Краљевића Марка, нашег највећег и најомиљенијег народног јунака. Она је супруга краља Вукашина Мрњачевића, који је зидао град Скадар на Бојани. После смрти нашег највећег владара, Цара Душана, престо

10

О Словеначкој и Српској Жени

417