Ženski pokret

из Црне Горе? Да су организовале разне установе потребне у ратно време; да су Црногорке саме носиле храну и муницију својој војсци, да су за време битке сакупљале своје рањенике и често и саме биле жртве. Да су Србијанке одлазиле у центре епидемије, колере и тифуса, и да су најбоље међу њима пропадале. Да је српска сељанка, за време од више година, својим рукама обрадила безбројна поља и ливаде наше Отаџбине, и да је земља била пуна као кошница сваког божјег благослова. Благодарећи њеном раду, живот је био јефтин као да земља није била у рату. Та неука српска сељанка, после инвазије непријатељеве, спасла је вредност српске монете и тим хиљаде људских живота. Није хтела да прими другу и непријатељ, уморан од дискусија, најзад је попустио. Али, све je ово мало. Српска жена дала је оно што јој је најдраже, живот својих људи. Она је дала и нико није чуо из њених уста једну опору реч. Све је приложила на племенит начин. Србија је у току последњих ратова изгубила око милион и по живота, на својих пет милиона становника, 40 хиљада српске деце од 12 до 16 година нашла су смрт у албанским блатима. Острво Вид, добро названо Острво Смрти, није имало довољно земље да прими све пале српске јунаке. Тела 30.000 изнурених људи морала су бити предата таласима, и у загробном животу продужују свој емигрантски живот, пловећи вечно туђим морима И по Африци и на северу Немачке, налазе се свуда могиле деце српске. А мајке и жене ових незнаних јунака, убрађене у своје црне шамије, остале су биле у нашој земљи, где су биле војска која се бори. Бдиле су над нашим огњиштима и као весталке негда, нису допуштале да се света ватра угаси. Поред ових примера које сам изнела, има их безбројно који дају доказа да су прилике очвршћале српску жену и да ће она моћи да прими борбу, коју јој намеће модерни живот. Надати је се да ће српска, хрватска и словеначка жена, удруживши своје најбоље квалитете, радити с достојанством које им доликују на прогресу жене, државе и човечанства и да ћe будућност бити исто тако лепа, као што је прошлост била тужна.

Делфа Ив. Иванића

10

О Словеначкој и Грпској Жени

427