Ženski pokret

О ЗАЉУБЉЕНОСТИ Од љубави се разликује заљубљеност. Многи људи наседају зато, што не могу да разликују пролазну полну страст од дубоке љубави. Ко може рећи, зашто сг једно биће често заљубљује у друго биће? Често су томе узрок тренутак, прилика, расположење, које обујми чежњиво срце и предаје првој наклоности на коју наиђе. Нарочито се наш девојачки свет са својим лажним васпитањем, својим негирањем свега што је полно, заљубљује само одвећ лако у првог човека, баш само зато што је човек. Девојке су тако обујмљене мушким полним особинама, њиховим утицајем, да оне у мушкарцу више не цене човека. Оне се заљубљују и везују често на цео живот за мужјака уместо за човека. И ова иста трагедија понавља се на њиховим кћерима. Свака жена, која у слепој заљубљености улази у брак, а често и у несрећу, морала би стално дизати протест против тога, што се њихове кћери васпитањем и социјалним приликама пуштају у свет опасно необавештене, да иду у сусрет истој судбини. Уместо тога већина матера ћути, јер и њима није боље, јер у својој судбини сазнају само несрећу, а не разлог томе и што своје душевне и сексуалне доживљаје неће нипошто да жртвују. Пре би то могла њихова сопствена деца! Каква дубока „чиста“ женскост! Зацело није несрећа за људе, што су већином прве љубави несрећне. Воле се понајвише само специфичне особине другога пола. Боља је она љубав, која дуго испитује и дуго размишља, па се потом даје безобзирно. „Љубав на први изглед“ је врло ретка, а и она добро чини што испитује, да би докучила, да то није била само заљубљеност. ЉУБАВ НИЈЕ НИКАКВА ЖРТВА Колико жена оскрвњавају своју љубав тиме, што своју преданост жигошу као жртву! И оне изгледају још бог зна како велике, узвишене над осталим женама, којима преданост не причињава никакву жртву, можда чак срећу! Сексуални морал, који влада одавно, придиковао је женама, да жена не сме имати никакве полне осећаје. Још пре педесет година у Енглеској се могло означити као пакосно клеветање то, да жене уопште имају полна осећања. Чак је један тако велики филозоф као што је је Јован Готлиб Фихте, објавио, да „жена не сме признати полни нагон, а да своје достојанство не изгуби". Велики број жена, нарочито образованих, као и жена са тесногрудим васпитањем, које jour у очевој кући прожете лажном

Женски Покрет