Ženski pokret

чуна о начелу једнакости мушких и женских сродника бар у погледу инокосних градских породица. За потпуну једнакост и за инокосне сеоске породице, као и за једнакост у погледу наслеђивања задружних лица, нема те једнакости, али је ипак боље него што је по данашњем грађан. законику Србије. У осталом како према истраживањима Богишића и других познавалаца наших сеоских породица и нема разлике између сеоске задружне и сеоске икокосне породице, можда би најбоље било да се изради један нарочити закон за сеоске породице, којим би се одредило да се власником сеоског не покретног добра не сматра отац сеоске шире или уже породице (инокосне или задружне), која на том добру живи, а ни сви чланови ове породице као сувласници, него само цела породица као правна особа. И тада би се, наравно, имали донети сасвим други прописи за наследно право у сеоским породицама; управо у погледу непокретних добара породице као правне особе не би ни било наслеђивања услед смрти оца породице, пошто би она као правна особа и даље по смрти оца, трајала. 1 ) Што се мене лично тиче, ја мислим да би се право законскога наслеђивања имало да заврши са сродницима из трећег колена, а, ако њих нема, да заоставштина припадне држави као општој народној заједници. И збиља ако још има разлога водити рачуна о сродству кад су у питању дед и баба и стриц и тетка по оцу, браћа и сестре од стричева и тетака по оцу,. ујак и тетка по мајци, браћа и сестре од ујака и тетке по мајци и њихово потомство, нема зацело разлога водити рачуна о сродницима из четвртога колена, изузимајући можда још само прадеду и прабабу. То се далеко сродство већ заборавило, ти су сродници кад наслеђују оно што Немци зову lachende Erben... Вођење рачуна при законском наслеђивању и о најудаљенијим сродницима оставиоца, особина је аристократског државног уређења, што је врло лепо истакао А. Menger у свом чувеном спису Der bürgerl. R. und die bes. Volksklassen, критикујући пројекат немач. грађ. зак,, где је ово начело неограничености степена сродства усвојено. Али о још једној околности мора се водити рачуна код регулисања законских наслеђивања. Има читавих крајева у

1) Тако и Dr. Ј. Strohal, О zakonu kojim bi se jedinstveno uredili imovinsko-pravni odnošaji Seljačkog Stališa u Hrvatskoj, Mjesečnik, 1905, стр. 497.

■4

О изједначењу мушких и женских сродника у зак. наслеђивању

137