Ženski pokret

г. Др. Марко Леко и г. Јован Жујевић, а стално под утицајем Светозара Марковића, она је свом својом енергијом прионула својим студијама, али у таквој средини почела је и политички да се израђује по пароли: слобода, једнакост, братство, којим је принципима и до данас остала верна. Стално борећи се са материјалним незгодама у један мах изгледало је да мора да напусти своје студије. Пуна очајања дошла је у Србију. Како cpeћa често долази одкуда се човек ненада један нешколован, фронтовни официр схватио је тежње младе медецинарке и омогућио јој је једним повољним зајмом да доврши своје студије. 1879 год. др. Драга Љочић завршава своје студије, пуна идеала, као прва српкиња лекар враћа се у Србију да послужи својој домовини. И шта је очекује? Борба. Мин. Унутр. дела неће да је постави за лекара. Најзад се пронашло да она треба да полаже државни испит, али наравно напред је већ било утврђено да се никако не допусти да га она положи. И да није дочула Краљица Наталија, која је захтевала да као њен изасланик присуствује испиту r. Владан Ђорђевић, млади женски кандидат никада не би прошао, јер ни до данас после толике праксе и медецинских тековина није могла да нађе одговора питањима, која су јој постављали чланови комисије. Испит је био положен. Али успех је био прескупо плаћен, јер је Др. Драга Љочић тешко оболела и морала да оде у Крим на одмор. По повратку имала је више cpeћe. Тадашњи министар Гарашанин, човек напреднијих погледа, поставио је прво за помоћника у болници а за тим и за секундарног лекара. Положај је био добивен. Једна победа. Старе се обавезе имају да враћају али млада лекарка не осећа тешкоће. У своме младом супругу Раши Милошевићу она наилази најбољега друга, најбољега помагача. Али cpeћa није била дуга века. Долази 83 год. када је Раша Милошевић са својим друговима требао да плаћа својим животом љубав према домовини. Смртна казна над њиме изриче се баш онога дана кад је она родила прво дете. И тек тада се види величина Др. Драге Љочић. Требало је очувати једину њену утеху, дете, требало је помоћи старе родитеље њенога мужа који су изгубили храниоца, требало је подржати сужња, који је добио помиловање од смртне казне, па и његове другове.

156

Женски Покрет

4