Ženski pokret
али таленти по природи. У времену кад се и мушкарци, навикли на борбу, одабирају ко сме и може да говори и ради за сво| народ стављају у питање не само свој мир него и живот радећи неустрашиво међу Србима да женску децу науче писмености, међ Турцима да се то трпи, или чак и помаже како је на пр. Стака Скендерова успела. Она је додуше и била у бољим приликама од Катарине, која је поред све опасности некад и скоро дипломатске ствари свршавала. Једна Мис Ирби*) говори: о њој са великим поштовањем. Али стварањем првих удружења за подизање радне способности и заштиту сиротих девојчица, првим оснивањем занатских школа за њих и првом организованом помоћи нашем тада јадном народу у Јужној Србији као и другим невољним свуда, наша жена постаје чинилац са којим се рачуна. Тражи се њихова помоћ не само од невољних већ и од власти и државе. Оснивају се разне задруге за подизање подмлатка, обично женског, али је увек свака помоћ ту и кад су мушкарчићи или старци у питању, отварају се школе и занати, оснивају се домови за малољетне и немоћне или њиховом иницијативом, или уз њихову пуну сарадњу. Одевају се голи, хране гладни, духовно и телесно, спасавају се полумртви, одгајају деца. Рад Кола Српских Сестара, Друштва Књегиње Љубице, Женског Друштва, разних Добротворних Задруга по Хрватској, Војводини. Босни, Словеначкој и другде огроман је. Резултати огромни. Треба само прочитати све извештаје о учињеном, па да човек мора помислити је ли збиља могуће да су жене, те наше повучене и бесправне жене, „обичне“ жене све то урадиле, толико много створиле и, дале свом народу и својој држави, а да се то све толико мало зна и још мање цени ?! Главни рад наше жене 19. века како Српкиње тако и Хрватице и Словенке у неколико, и састоји се у томе хуманом, просветном и национално-социјалном раду, Но још на једном пољу игра она, и ако не увек видљиво, врло значајну улогу. То је у привреди. Јавно је то било у оно неколико друштава и задруга које су имале циљ да девојчице, већином сиромашне, науче ручном раду, даду им занат и хлеб у руке, а уз то било је то и развијање наше женске народне уметности, која је најчешће лежала растурена и непозната скоро, и по најзабаченијим. селима, где је наша сељанка изливала своје боле и своје радости
*) Племенита Енглескиња, која је силно добро учинила нашем народу, у Босни пр. века.
5
О нашој жени
197