Ženski pokret

зида варошка жена има врло узак круг идеја, она није посвећена у послове свога мужа, још мање у локалне и јавне. Она не уме ни да васпитава и подиже своју децу. И ако се ту каже да су женска деца брига материна, та се брига своди на то, да их упути да буду добре и послушне домаћице и честите жене. Преко тога се не иде“. Тако објективан суд мушкарца о сељанки и простој варошкој жени. То је говорено о српској жени, али у главном може важити и за Хрватицу. Поменута отмица и куповина увеле су и под Аустријом у нашим крајевима, а под Карађорђем и Милошем, и, мора се признати сви су се трудили врло строгим мерама да те злочине и срамоту униште. У тренутцима прилично успешно, али не и потпуно, јер их и данас има у појединим крајевима, н.пр. у Јужној Србији и овде у Босни. И ако сељак сељаку овцу украде сматран је лоповом и гоњен по суду и кажњаван, али ако му кћер отме не сматра се увек тако, а камо ли злочинцем. То у ствари јест самим насиљем над девојком, и без свих оних атрибута што често прате отмицу, праву, наравно. Осим тога, било под утицајем Турака било услед лабаве брачне везе као последице многобројних ратова кроз сву историју нашег породичног живота провлачи се још једно понижење жене многоженство. Не само да се је једна отеривала да би се друга довела, већ би се поред једне друга довела па и трећа. То је некад било израз беса, богаства и силе, али је било случајева да је и сиромах на тај начин доводио себи радну снагу. Протеже се то од средњег века па до 19. као нешто обично. Зна се тако за неке наше јунаке из прошлог века, Хајдук Вељка н. пр. и кнеза Милоша и ако је овај сам био врло строг иначе у питању морала, Често се то радило и што би прва жена била неродкиња. По некад би чак она сама на то упутила, па и другу жену нашла. Да поменем опет господина Ђорђевића. Он истиче и трећи тип наше жене, „културну жену“. Њу ставља напоредо још 1910. год. са модерном културном женом запада. И то је тачно. Наша интелектуалка се по својим способностима такмичи са женама целога света. Она је уметница, књижевница и научник, осцијална радница, проповедник нових и напредних идеја. Она је позната својим радом и делима, умом својим, као у Европи, тако и у земљи Новог Света. И та интелектуалка наша огледа се и друкчије у јавном животу, поред хуманог, привредног, националног и културно-просветног рада. Поред тога што је по-

200

Женски Покрет