Ženski pokret

културни задатак; са колико су вредноће, истрајности, духовне радозналости, савесног самоизрађивања и велике љубави према позиву ударале темељ образовању и васпитању толиких генерација нашег женског подмлатка. Докле је ишло њихово схватање дужности, мислим да се добро може видети из околности коју ћy сада навести. Неке од њих показивале су несумњиво смисла за уметност, неке имале дара за поезију. Часописи из деведесетих година испуњени су њиховим песмама и цртежима, под псеудонимом или чак непотписаним, Па ипак, оне се нису даље израђивале у правцу своје индивидуалности, него су се старале да што корисније послуже школи, да одговоре потребама онога друштва, да испуне захтеве свога времена. Старале су се да се као наставнице што боље израде, да, као што каже г-ца Цветковић, прошире и продубе своје образовање читањем, саветовањем са професорима и другим интелектуалцима. Служиле су се у прво време писаним предавањима са Велике Школе; доцније су и саме посећивале неке курсеве на њој. Као класне наставнице, оне су обавезно присуствовале свима часовима, па су и ту по нешто добијале. Самообразовање је требало да надокнади систематско школовање, јер мало је њих могло отићи на страну да студира. Показујући јаку вољу за развијањем радећи и дању и ноћу само да би деци могле пружити што више, оне су се надметале међу собом која ће се боље израдити. На материјалну страну нису гледале да узгред поменем и то било је и бесплатних помоћница. „То су биле махом госпођице из имућних и отмених кућа. Чинило им је задовољство да у школи раде, зато су у службу и улазиле. Ту радити сматрало се за част и правило је радости.“ Самоизрађивањем се успело да помоћнице, које су у почетку имале само или већим делом васпитачку улогу, постану временом предметне наставнице, снособне да спремају омладину за универзитет исто као њихове мушке колеге. Оне су у старој В. Ж. Школи, која је била прва и близу тридесет година једина државна средња школа, образовале женске нараштаје, развијале национално осећање, спремале учитељице које су, како у Старој тако и у Јужној Србији и Солуну као наставнице и управитељке много учиниле за српску децу и нашу народну мисао. Тиме се умањује слање наше деце у туђинске школе, а В. Ж. Школа, захваљујући добрим снагама које су у њој радиле, привлачи децу и из неослобођених крајева Српства. Ту су

174

Женски Покрет