Ženski pokret

jednome smjeru ostavlja svoj trag i na ostalim smjerovima, kao što zlo i nepravda na jednoj tačci ima mnogo i mnogo posljedica i negde daleko od te tačke. Ukidanje tih zakona koji ponižavaju moralo bi ostaviti svoje duboke tragove na strukturi društva jednako kao i na duševnom životu toga društva ostavilobi svoj trag i na djici. Pojedinci muškarci došli su do toga da poniženje, koje se tu zakonom ženi nanosi shvaćaju svojim vlastitim poniženjem. Rijetki su, ali ima ih. Ima ih dalje, koji ma da to tako jasno ne osjećaju, kao ovi prvi, oni ipak nastoje da popravljaju, svak gdje može, i tih ima priličan broj. I onaj tko bi život žena gledao a da nije živio medju njima, tko nije vidio sve te borbe, koje se odigravaju u pojedinim ženama, on bi mogao vjerovati, da se je tu žena već i oslobodila poniženja. Ali postoji u društvu načelo o inferiornosti, i dogod ono postoji dok se priznaje u zakonu i u običajima, postoji i ponišenje, koje se ne može negirati, i koje se odnosi na sve žene. Današnje društvo još uvijek tvrdi, a tvrdi kao celina, zna da to ne vrijedi za pojedince, da se ženi ne mogu dati sva ona prava, koja pripadaju svakom drugom čovjeku u jednoj državi, koja čine pojam slobodnog čovjeka. Dokazom da je tako može posluziti borba oko prava glasa, oko prava na porotu, oko mogućnosti da bude sudac tužitelj itd.

Klara Dajčova

НОВ ШВЕДСКИ БРАЧНИ ЗАКОН

Стари шведски брачни закон обзнањен је у оно доба кад је цео свет, и жене као и људи, сматрали за сасвим природно да човек, чији је задатак био да штити породицу и подмирује њене потребе, буде у исто време и њен господар. Али, кад су жене постале више независне, у колико су више радиле ван куће, удате жене нису се могле задовољити постојећим законским положајем. Стари закон није више одговарао схватању и условима модерног живота; из дана у дан постојало је све очигледније да тај закон треба да уступи место новом законодавству који ћe мужа и жену потпуно изједначити. Наименована је, 1909 год. једна комисија, у циљу да припреми нов брачни закон. Пошто су законодавци трију скандинавских земаља продискутовали потребу сарадње, решено је да

248

Женски Покрет