Ženski pokret

ZA NOVI SMER U FEMINISTIČKOM POKRETU

Na pitanje, da li je žena manje sposobna od muškarca ili da li su njene umne i duševne sposobnosti manje od muških sposobnosti, odgovorila je nauka na podlozi mnogih i temeljnih ispitivanja, s konstatacijom: da se ženske umne i duševne sposobnosti ne razlikuju od muških po kvalitetu, već po vrsti žena ima više sposobnosti za izvesne poslove, nadkriljuje muškarca u izvesnim granama rada, a za druge predmete ima pak manje sposobnosti, manje interesa, i prema tome naravno, i manje istrajnosti u izvođenju posla. Ni u kom slučaju пе može se i nesme govoriti o ženi, kao o manje sposobnom članu društva. Na osnovu tih rezultata strogo naučnih ispitivanja o jednakoj vrednosti muškaraca i žene, ističu feminiskinje svoje zahteve o ravnopravnosti sa muškarcima, i traže da im se dodele oni poslovi u društvu, za koje oni imaju više sposobnosti od muškaraca. Čim žene zahtevaju, na temelju iste vrednosti i ravnopravnosti, da im se dodele izvesni poslovi, one time priznaju; 1. Da nisu ofanzivne protivu drugoga pola, kao što se to često misli o feminiskinjama. 2. Da teže za organskim sudelovanjem sa muškarcima, na širokom polju političkog, socialnog i kulturnog života. 3. Da hoće da preduzmu odgovornost sa muškarcima za uspehe i neuspehe javnoga rada. Ova tri glavna principa, koja rukovode feminiskinje u njihovom radu, podvlačim s obzirom na оnо, što želim dalje u članku izneti. 1. Naša šira javnost se malo interesuje za feministički pokret uopšte, a naročito za feministički pokret u našoj zemlji. Razloga za takvu pojavu ima mnogo. Na jednoj strani opšta indiferentnost prema svima pitanjima, koja su izvan okvira običnih svakidašnjih događaja. Među velikom većinom naših žena vlada najveća ravnodušnost, kako za njihove lične vitalne interese, tako i za sva druga

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

CBECKA 7. 15. СЕПТЕМБРА ГОД. VI (1925)