Ženski pokret

pitanja, koja vezuju njihove interese sa opštim napretkom ili nenapretkom života. Tako stojimo pred stvarnošću, da se našoj ženi bez pogovora daje samo humanitarni rad, a na ostalim poljima joj se delatnost osporava. Indiferentnost, moć tradicije, razni konvencionalni nazori o ženinim sposobnostima, naše nezdrave političke i socialne prilike, koje crpe svoju životnu moć u obožavanju materialne snage, a ne u obožavanju duhovne snage, ne dozvoljavaju onim ženama, koje su svesne svojih zadataka, dužnosti i prava, da snažnije krče put za svoju delatnost. Pa ipak s obzirom na sve to, uverena sam da bi onaj broj svesnih žena, koje imamo, rado izašao iz te uskosti i stupio u redove, gde ima izgleda za najuspešniji rad u korist najširih masa. U našoj zemlji ima oko 300 ženskih organizacija. Najveći broj između njih se bavi humanim radom, neznatan je broj onih, koji su zamenili humanitarni rad izrazito socialnim, a još je mnogo manji broj čisto feminističkih društava. Tako se društva razlikuju po svome unutrašnjem opredelenju, a imaju jedan zajednički znak da su u političkom pogledu neutralna, jer drugojače uopšte ne bi bilo moguće, da su sva ta društva u lepoj slozi udružena u Narodnom Ženskom Savezu. Narodni Ženski Savez je, po broju učlanjenih društava, bez pogovora, za javnost najviši predstavnik naših žena. Po svojim pravilima je Savez takođe dužan da radi na tome, da Jugoslovenke dobiju politička prava. Teoriski bi za nas bilo pitanje za političku ravnopravnost što smatramo, naravno, samo kao sredstvo za postignuće svih naših zahteva • lepo izraženo: da N.Ž.S. kao predstavnik organizovanih žena u Jugoslaviji radi na izvojevanju našeg prvog zahteva. Ali kako je u praksi? Neka mi bude dozvoljeno da navedem samo dva fakta iz prošlosti. Na plenarnoj sednici uprave N.Ž.S. koja je bila u oktobru 1921. god. u Splitu, bila je sa neznatnom većinom glasova ne jednoglasno primljena rezolucija, koja je pozivala savez da stupi u akciju za žensko pravo glasa. Posledica prijema te rezolucije bila je, da je tadašnja predsednica N. Ž. S. podnela ostavku, jer je smatrala da nije ugodan momenat, s pogledom za opšte dobro, da se postavi taj zahtev za naše najprimitivnije pravo. Od tada nije uopšte ni bilo na plenarnim sednicama, niti na skupštinama N.Ž.S. ni govora o tome pitanju. Godine 1922. u julu, bila je skupština N.Ž.S. u Ljubljani, koja je u glavnom bila posvećena pitanju o zaštiti dece i mladeži. Među rezolucijama, podnetim skupštini, bila je jedna, koja je za-

242

Женски Покрет

7