Ženski pokret

i marijonetno pozorište, i sve to stavlja besplatno na raspoloženje socijalno slabim elementima svoga kraja. G d. 1912 dobio je Hull-House kao zadužbinu veće zemljište kod mičiganskog jezera. Na tome zemljištu podigao je više gradjevina, kamo šalje za vreme ferija decu. Slabunjava deca ostaju čak celu godinu i za njih je ustanovljena škola po sistemu Montessorijeve. Zatim se na tome zemljištu nalazi i naročita kuća za majke proleterke. gde se za 14 dana i vise odmaraju od svog teškog svakodnevnog života. U subotu po podne priredjuju klubovi settlementa izlete na ovo seosko depadanso Hull-Housa i ostaju tamo preko nedelje da uživaju u lepoj prirodi Samo u nekoliko poteza ocrtala sam rad Hull-Housa, pa već iz ovoga možemo da razabiramo kako je njegov rad opsežan i raznolik. Taj rad ne bi mogao tako da uspeva, kad ne bi imao Hull-House toliko iskrenih prijatelja, koji rade po svim kursevima, klubovima i razredima sasvim besplatno i sa onom svetom strasti koju daje religiozno svaćmje cilja života. Ovi prijatelji settlementa stanuju u Hull-Housu i regrutiraju se iz najrazličitijih zvanja, kao: lekari, advokati. učitelji umetnici, žurnalisti, i t. d, Ove je godine bilo u Hull-Housu 37 žena, 18 muškaraca i 9 bračnih parova; nekoji izmedju ovih borave već preko 20 godina u settlementu. Svi ovi daju Huli-Housu sve svoje sposobnosti, sve svoje znanje na raspoloženje s time i velikoj masi stanovništva Chicaga, ne da bi očekivali za svoj rad nagrade i priznanje, jer su spoznali da znanje koje su pridobili zbog srećnije sudbine ne sme biti zakopano zlato, nego mora da postane svojina i onih, kojima je bila sudbina života nemila. Kako se pak Hull-House uzdržava? Jane Adamsova nam je odgovorila na ovo pitanje: trećinu troškova pokrivamo članarinom trećinu sa prodajom proizvoda radionica Hull-Housa, a treću nam trećinu daju nasi prijatelji, koje imamo po celome svetu. Govoriti o radu Hull-Housa, a ne govoriti istodobno o Jane Adamsovoj, dalo bi nepotpunu i nejasnu sliku o toj soci jalnoj instituciji, koju vodi ta sjajna žena i koja je realizacija njenih mladosnih snova. Kao ćerka imućnih roditelja svestrano se je obrazovala i svršila iniverzitet. U svojim mladim danima putovala je mnogo, te je bila više puta u Londonu, gde joj se i rodila misao, da posveti čitav svoj život socijalnoj ideji. „Polako došla sam“, tako prića sama, „do čvrstog uverenja da bi dobro bilo najmiti kuću u takvom delu grada, gde bi se moglo рошо ći bedne i nevoljne i gde bi imale mlade devojke pr-

306

Женски Покрет

9. и 10.