Ženski pokret

dve godine drž. zaštita dece posvetila je svu pažnju dvema važnim problemima: 1) socijalno-higijenskoj zaštiti, a 2.) dečjem radu. Socijalno-higijenska zaštita ima cilj da smanji mortalitet dece u najopasnijem dobu života, a počinje zaštitu već s nosečom materom. Drž. zaštita zbirala je za poslednjih 10 godina statistićke podatke o mortalitetu dece u prvoj godini života i za sve to vreme proučavala ekonomske prilike, koje su u stvari najveći uzrok tome mortalitetu Na osnovi tog bogatog iskustva, počela je sada velikim propagandističnim radom, u koji je pozvala na saradnju ne samo sve države severne Amerike već i sva pr vatna društva, koja se have zaštitom dece. Po načinu na koji se prihvaća Amerika rada, koji će imati dalekosežne posledice, vidi se kako brižljivo priprema svoje akcije. Isto je i sa pitanjem uposlovanja dece Više godina je pribirala drž. zaštita materijal i lanjske godine je izišla sa njim pred javnost i zahtevala da se amerikanskom ustavu doda amandman koji će zabraniti uposlovanje dece pre navršenih 16 godina. Pri tom radu državnu zaštitu moćno podupiru organizacije, a naročito Liga Ženskih Biraća. Državnom zaštltom žene radenice rukovodi g-dja Anderson. Ona se od najprostije fabrićke r.denice sa svršmom osnovnom školom p pela do tako uglednog mesta kod saveznih američkih država. Do toga mesta nije došla protekcijom, već teškim i istrajnim radom i samoobrazovanjem. Ova državna ustanovi је bila osnovana jula god. 1918, jednu goditnu i tri rneseca posle ulaska Amerike u svetski rat. Cilj ove zaštite je da izvede što opsežniju zaštitu radne ženine snage da zakonom reguliše broj radnih časovi di prouči ekonomske prilike redenice i da je obrazuje. Vise od osam i po miljuna žena je zaposlenih u r znim amerikanskim preduzećima. Od ovog broja vise od dva miljuna je udatih žena. 0 zaposlenostti udatih ž na se u amerikanskoj j vnosti mnogo raspravlja — ima i pristalica i protivnika. Ova zaštita za žene je u svome programu za 1925. god. posvetla naročito pažnju ovome problemu i svestrano ga ispituje. Isto kao i državna zaštita dece, ima drž. zaštita za žene samo idejni rad, koji je vrlo težak. Drž. zaštita za žene institira na tome da se uvede jedinstveno socijalno zakonodavstvo za žene u svih 48 država Severne Amerike. U svome izveštaju za god. 1924. iznosi gdj, Andersonova da se poslodavci izvlače izvodjenju socijalne zaštite na taj način da svoja preduzeća sele u one krajeve Sjed. Država u kojima je ta zaštita slabo izvedena

310

Женскн Покрст

9. и Iб.