Ženski pokret
су они т ко многобројни да је женска влада за објективног испитивача ван сваке сумње Код Спартанаца су историски трагови бројно мањи, али они у својој јасности не омогућавају никакву сумњу у истинитост једне женске владе. У ова оба случаја имамо као доказану владу жене код културних народа. Од примитивних народа постоје најподробније в сти као што имамо извештаје о Камчадалима, Маријанима, Ирокезима. васко иберским стаблима, Гаросима, Дајацима, Балон дима. Уз то је н. пр. код Либијанаца доказана једна апсолутна влада жене у времену које у најмању руку стоји између варварства и културе. Даље су очувани више или мање трагови женске владе још о даљим народима, као; Тибећанима, Бирмацима, Кондима, Крецима и т. д. Баховен је доказао материнско право у следећим земљама: Лицији, Криту, Атини, Лемносу. Египту, Индији и Централној Азији, Орхамену и Минији, Елису, Локрису, Лезбосу, Мантинеји и Кантабрији. По Баховену је материнско право од истог значаја као и жен ска влада. Пре свега је важно да се сазнаду до данас непозната својства женске владе. Поређење женске владе код различних народа у разним фазама културног развитка показује да су карактерне основне линије ове владе вечно и непроменљиво исто, било да је влада у једном примитивном народу, било да се она налази у времену највише културе. Влада ли жена, онда она узима улогу просиоца у љубави. Човек са собом доноси мираз, он се жени заветује у браку на послушност, она има једино право располагања општим добром Жена има право да се раздвоји с мужем и да га отпусти кад јој се више не допада. Од мужа се захтева чистота и брачна верност и за преступе се сурово кажњава, жена је у верности мање одговорна. Супруг прима име и нацконалност жене Деца се зову по матери и наслеђују је. Стање мајке одлучује о друштвеном положају дец 1 . Жена се брине за послове ван куће а човек води домаћинство. Човек се украшава, а жена има више једноставно одело Нежењени људи су изложени презирању. Људи важе као милостивији, добар али мање духовно способан пол. Женска деца се цене више него мушка. Ако је било убијања или сакаћења деце, то се више тицало мушке деце, а женска су тога поштеђена. Родитељска дужност издржав ања намеће се полу који влада. Богови, бар главна божанства, су највише женска бића.
9. и 10.
Женске одлике у мушкој држави
319