Ženski pokret

зздатак, да обраде извесна питања, према приликамс у својој земљи. Израђени одговори се упуте управи И. Ж С., где се донесу оашге одлуке, могуће да се спроведу у живот у свима земљама. За њихово спровођење потребни су енергични напори И. Ж. С. Наши делегати су разделили свој посао, да би могла наша земља сарађивати у свима комисијама. Г-ца Ааојзија Штеби у комисијама; за васпитање, Заштиту Деце и професионални рад жена; гђа Адела Милчиновић у комисијама: за штампу, емиграцију и хигијену; г-ђа Аџемовић Леко у комисијама: за законе, женско пра во гласа; г-ца Милена Атанацковић, једнак морал, закони, женско право гласа; г-ђа Милица Крстић, мир и арбитража, и г ђа Зора Лазаревић, заштита деце. Са жаљењем смо морале констатовати, да комисијама није ништа било познато о раду на дотичним социјалним питањима у нашој земљи. Једини послат извештај је био, званичан извештај Управе о општем раду Савеза. Наши су делегати активно учествовали у раду свих комисија, и исто вече, по завршеном раду у комисијама, обрадили су кратке реферате и предали председницима комисија, да би се преко публикација И. Ж. С. упознале жене, широм целога света, о разгранатом и свестраном раду женских друштава у нашој земљи. По завршеним припремама у комисијама, 6 маја т, г. започео је рад конгреса. Отварање конгреса је било врло свечано. У препуној сали Вашингтонског Одиториума, било је скупљено око 6.000 душа. У првим редовима, народним заставима означена су седишта за делегације разних држава. Делегата је било око 300 на броју. Тих 300 жена репрезентовале су неколико десетина милиона организованих жена целога света, беле, жуте и црне pace, удружене да заједнички раде за опште добро човечанства. Сала је била украшена заставама свих земаља, које су присуствовале раду конгреса. У дну сале, на подиуму, око дугог стола, седели су чланови управе, а изнад њихове главе крупним словима на пурпурној свили, блистале су речи: „чини другом оно, што желиш да теби други чине“.

9. и Iff.

Извештај са конгреса И. Ж. С. одржДног у Вашингтону

327