Ženski pokret

политички рад још сад уложе сву своју вољу и све своје напоре. После тога настала је жива дискусија. Овог пута је у њој суделовао велики број жена. Прва је узела реч једна стара госпођа, која је запажена као стални и најревноснији посетилац ових састанака. Затим су неколико пута наизменце узимале речи госпође: Демајо, Р. Петровић, Продановић, Правда Ристић, Иконија Симић, Иванић, Јевђенијевић, Милојевић, Декоро и госпођице: Петровић, Влајић и т. д. Издвојила су се три мишљења: прво мишљење, које је заступао и сам предавач. Друго мишљење је било, да је улазак жене у политичке странке бесциљан и мало користан; жена би тако била, као и овако што је, само обичан посматрач, а могла би, тако поцепана на странке, изгубити своју снагу, коју има овако сједињена у својим женским организацијама. Tpeћe мишљење је било, да су се данашње политичке странке преживеле, и да жене не треба да улазе у њих да им сад, при њиховом самртном ропцу, убризгавају снагу за живот: жене треба да заједно са мушкарцима истог мишљења раде на стварању нових политичких странака, које ћe одговорити послератним потребама људског друштва. Запажено је да је врло велики број оних, које су биле мишљења да одмах сад треба ући у политичке странке. На скупу је био знатан број женске омладине, студент киња и младих чиновница,

О Ј

IV. Да ли жена треба да узме учешћа у комуналној политици ?

Одмах у почетку свога говора гђа Иванић каже, да ћe се све жене, не само јавне раднице, него и жене са такозваним природним позивом, т. ј. позивом мајке и домаћице сложити са тим, да је учешће жене у општинској политици веома потребно. Да би ипак ове за по неке људе смеле тежње жена, образложила, она указује на везу рада жене са комуналном политиком. Прави паралелу између задатка једне општине и задатка жене у кући и изводи, да је задатак општине, не само у тесној вези и сличан, него истоветан са задатком жене у кући, само разуме се, на широј основи. И како је општина

54

Женски Покрет

1. и 2,