Ženski pokret
нике и браниоце, књижевнике и научнике, вође и државнике. У раном упечатљивом детињству, дете је у рукама мајчиним; оне изгајају његову душу, његов ум и његово срце. Какве су мајке, таква ћe бити и деца, такав ћe бити и народ. Гласовити Римљани, браћа Граси, који су своје животе дали за напредак свога народа, имали су мајку ретких способности и врлина, чувену Корислију, ћерку славног Сципиона, која је умела своју децу васпитати у свима врлинама. Мајка енглеског државника Кромвела одликовала се одлучношћу, чврстином воље и здравим разумом. Она је спајала у себи енергију и духовитост, благост и стрпљење. Мајку верског реформатора Лутера описују као жену честиту, пуну врлина, богобојажљиву, као понос свога родног места. Француски војсковођа и потоњи цар, Наполеон Бонапарта, признавао је да му је мајка образовала душевност. To је била жела оштрог разума и чврстих начела. Нико није имао власт над Наполеоном, до ли његова мајка, која је умела својом нежношћу и својом строгошћу да задобије његову послушност, поштовање и љубав. Наполеон је имао обичај рећи, да му је мајка образовала карактер. Стога је његово мишљење било, да будуће добро или лоше владање деце зависи поглавито од његове мајке. Стога је он истицао образовање мајака, да би се деца правилно васпитавала. Немачки мудрац Кант често је изјављивао, да има да благодари утицају своје мајке строгости и несаломљивости својих моралних начела. Мајка енглеског књижевника Валтера Скота беше веома разборита жена, која је имала смисла за књижевност, те је соколила свога сина. Она беше ћерка једног професора из Единбурга. Велики родољуб хрватски, владика Штросмајер овако вели о својој мајци: „Ако је што добра у мени, то је од моје мајке. Хвала Богу, да је мене моја мајка у њежној слободи а ипак у правој разборитости одгојити знала. Ја се молим мојој мајци. Уверен сам, да је она светица и да се за ме пред Богом моли“. Хрватски књижевник Људевит Гај прича о својој мајци, да је она њему, своме joш нејаком синчићу, улила велику љубав према сељаку, као и самилост према беднима. Наш велики научник,, др. Јован Цвијић, овако описује утицај своје мајке: „По оцу сам пореклом трговачке, a пo мајци од сеоске породице; али се по најмилијим успоменама јаче везујем за мајчину породицу, и то осим мајке, за ујака Перу Аврамовића из Корените ... Ја сам мајку запамтио слабуњаву, у сe повучену, често занету мислима. Ретки су били тренутци правог расположења, и тада се од ње чуле сјајне
3.
Белешке
103