Ženski pokret

momentu on misli samo na svoj položaj, ne uviđa žrtvu svoje žene, koja je postupila po instinktu prirode, prirodna kao dete, neiskusna u pravnim propisima društva. Ali nije samo ta njena žrtva dočekala strašnu nagradu. Sve vreme svoga osmogodišnjeg braka, опа je imala tamnu, neodlučnu slutnju, da njen brak nije udružio dva ravnopravna bića, da nije izgraden na srodnosti i harmoniji duša, ukratko da njen brak nije pravi brak. Ali u njenoj sumnji ipak je postojala vera, da će se, kada muž dozna za njenu žrtvu, dogoditi „ čudo“, koje će načiniti svetlim njen život sa mužem. „ Čudo“ se nije dogodilo Nora napušta muža, sa kojim nije živela u duhovnoj zajednici. Žrtva takozvane „dobre partije“ je siže Ibzenove drame „ Aveti“ (1881). „Aveti je tragedija majke i žene. Helena Alving, koja je bila lepa devojka, ali bez miraza, nije se udala za čoveka koga je volela, već za čoveka, koga su joj svi preporučili kao „dobru partiju“. I prva laž, imala je za posledicu drugu i treću, a posledice života, sagrađenog na laži, poznaje Helena Alving i suviše kasno, tek kad se završava njena tragedija kao žene i matere. Kada stoji kao prava mater doloroza, sva očajna pored svoga poludelog sina Osvalda, ona uviđa sve svoje greške: sa lažju je stupila u brak, u laži da mu je otac idealan vaspitala je svoga sina, sa lažju o plemenitosti svoga muža varala je svet, da ne bi video trošnost njenoga bračnog života. Sunce se javlja i obasjava uništenu laž: Alvingov Azil, sagraden za uspomenu na „ plemenitost“ njenoga muža, uništava se u plamenu, sin odgajen u laži poludeo je. Sunce, koje se javlja nad ruševinama lažnog života Helene Alving je simvol; da delo laži mora biti uništeno, a posle će svetli zraci sunca obasjati svet istine. Jednog među najlepšim tipovima nove žene, dao je Ibzen u Petri, u igri „Neprijatelj Čovečanstva“ (1882). Petra je prototip žene, koja je bila Ibzenu ideal. Unutrašnje slobodna, bavi se svima velikim pitanjima, ima svoje mišljenje i moralnu hrabrost da svakome i svuda to svoje mišljenje kaže. Ona ne čeka na muža, koji bi preduzeo da se o njoj stara i bio prestavnik njenoga ubeđenja, ona ima svoj poziv, koji vrši veselo i odano. Mrzi lukavstvo i laž, i prekida sa Hovstadom, čim sazna za njegove niske motive. Žena s tradicionalnim moralom smatrala bi se sretnom kada bi kogod radi nje postao branioc njenoga oca. Petra smatra Hovstadovu ponudu za podlost. Svetla i čista, odlučna i konsekventna, bez kompromisa, a uvek puna nježne ljubavi to je Petra, žena čije oči

Ibzen kao propagator feminizma

67

3.