Ženski pokret

сарадњу њихова духа и срца траже да своје животе испуне продуктивном љубављу, која ћe им дати могућности, да у пуној: мери приме на себе поред бриге за своју породицу и бригу за подизање целокупног друштва. Будућа акција жене састојаће се у томе, да се помогне свима људима, да се ослободе беде и патње и да буду задовољни. Радиће се на ублажењу болова оних које је живот тешким ударцима скрхао. Помоћи ћe се свима који су без властите кривице несрећни, болесни, напуштени; настојаће се да се из друштвених редова искорени омаловажавање, презирање и егоизам, а да се пробуди oceћaj, самилост, разумевање и социјално старање. Модерно друштво има велике и компликоване своје потребе. Држава као врховни opг анизатор, дужна је да својој друштвеној заједници изађе у сусрет и задовољи тиме нове потребе, У томе циљу она организују нове радове и ми видимо у свима поратним државама, како се стварају нови ресори за организацију и решавање социјалних проблема. Овај компликовени рад све већма оптерећава, иначе гломазни и троми, државни апарат, и зато се почиње осећати потреба, да се извесан део послова пренесе на организовану приватну иницијативу. Очигледно је, да ћe један део великих послова, које данас воде Министарство Трговине, Социјалне Политике, Здравља и Просвете, бити поверен нашим женама односно њиховим организацијама, јер без њихове пуне сарадње постојаће они још за дуго само као далеки неостварени идеали. Према резултатима досадашњег рада наших жена, људи ће морати и после оклевања у интересу друштва и државе, да нам их повере, јер ће увидети да је само жена у стању, да значај ових послова високо уздигне изнад свих, личних, стра начких интереса. Да су социјални радови ближи душевном и психичком схватању жене, види се по томе, што је она из сопствене иницијативе, а често и против воље човека, жртвовала своје личне угодности и излазила из свога дома са тежњом, да изглади и поправи оне неправде, које су у друштву створене без њена учешће. Она без ичије помоћи налази пута и начина, да се прва приближи свима људским недаћама, да их сагледа, испита и покуша да ублажи. Па ипак, колико су трновите стазе, које жене у своме раду прелазе, како се тешко остварују лепе тежње и мучно

120

Женски Иокрет