Ženski pokret
жену при закључивању брака. Са овим у вези је интересантно једно писмо из 1100. год. пре Христа. Један човек је саопштио закупцу свога имања да му имање ослободи закупа. Али је жена хтела да задржи истог закупца и победила је воља жене, што је по себи разумљиво. Писмо гласи: „Ја сам се вратио у престоницу и теби сам саопштио да не остајеш даље на нашем имању. Али је моја другарица, ова господарица мога имања казала: „Не одузимај му поље, већ му издај налог дата обрађује." Кад моје писмо стигне теби, можеш се одмах латити рада“ и т. д. Из овога се види да муж саопштава вољу своје жене као једино меродавну, јер би иначе наговестио да попушта жељи своје жене и даје му поље на обраду. Међутим, таква примедба не постоји. Жена је казала да закупац задржи поље, тиме је ствар решена, те се није потрошила ни једна реч више. У Спарти су биле жене једине поседнице имања, како нам то пише Плутарх. Мајкер гледа у овом општем праву спартанских жена на својину директну последицу њине владе. Тако исто из Плутархових саопштења о партиским борбама између Агиса и Леониде излази јасно да су моћ, богатство и својина били једино у рукама жела. Код примитивних народа, о чијој женској влади имамо предања, постоје подаци о самосталном неограниченом праву женске својине, нпр: код Маријана, Кантобријаца, Балонда, Ирокеза, Ликијанаца, Камчадала, народа из области Никарагу-е, Замбезе и многих других. Муж није могао ништа продати без одобрења жене. Маријани су типичан пример за обичаје: мушког мираза и женског права на својину под женском владом. Само муж доноси мираз, никад жена. Ако он нема мираза, мора да служи код жене. Све имање је припадало само жени. По разводу брака муж не добија ништа, жена све. Ако муж умре, све имање остаје удовици; умре ли жена, деца и сродници је наслеђују, али никад муж. Он је био искључен да самостално располаже имањем. Слично је било код Ирокеза, кад су били под женском владом. Код Ликијанаца, који су такође имали женску владу, мати је била сопственица имања. Овде су кћери имале право наслеђа, синови нису могли добити никакав посед. Жена је располагала општим добром, и делила је чак дуван своме
4
Женске одлике у мушкој држави
125